Država vraća dugove kompanije "Jat Airways"?

Nacionalna aviokompanija 2009. godinu završila je zvanično sa dugom od 25 mil EUR. Na toj listi poverilaca nema države, kojoj "Jat Airways" na ime pozajmice od 5. februara prošle godine treba da vrati 8.364.000 evra. Obaveze prema Agenciji za kontrolu letenja sa 10 mil EUR narasle su do danas na oko 12 mil EUR. Dug prema beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" sa 5 mil porastao je na 9 mil EUR. Za delove, nacionalna aviokompanija duguje 5 mil EUR, i isto toliko ostalim dobavljačima. Sudeći prema najavama premijera Mirka Cvetkovića, "Jatu" ipak ne preti stečaj.

Država razmišlja, kako je izjavio Cvetković, da preuzme dugove nacionalne aviokompanije i troškove za smanjenje broja zaposlenih. Tako rasterećen, "Jat" će lakše naći strateškog partnera. Deo obaveza biće umanjen pošto će Agencija za kontrolu letenja preuzeti od "Jata" Pilotsku akademiju u Vršcu, i taj posao privodi se kraju.

- Situacija u "Jatu" je teška - kaže premijer.

- Ne samo što niko neće dati ni peni, već nekome mora da se plati da bi uložio u nacionalnu aviokompaniju. Vlada planira da sledećeg meseca objavi tender za prodaju većinskog udela u "Jatu", a razmatra se sličan model primenjen prilikom prodaje grčke aviokompanije "Olimpic Airlines". Po tom modelu bi se formirala nova kompanija koja bi preuzela aktivnosti postojeće firme, dok bi Vlada preuzela troškove otpuštanja radnika i dugove. Ako ćemo već da plaćamo, što ćemo verovatno morati da uradimo, zašto onda da ne počnemo od početka i rešimo se nasleđenih problema kreditora i viška radne snage. Inače, turska nacionalna aviokompanija "Turkish Airlines" jedan je od nekoliko mogućih kupaca udela u "Jatu".

Prema propisima EU, koji su utkani i u Sporazum o otvorenom evropskom nebu, čiji je Srbija potpisnik, država direktno ne može da pomaže nacionalnoj aviokompaniji. Srpski parlament, kao i većina članica EU, ratifikovao je ovaj sporazum i on se primenjuje, o čemu svedoče mnogobrojne dozvole date stranim aviokompanijama koje sada lete iz Beograda. Ipak, Srbija nije članica EU, a sporazum nisu ratifikovala još tri parlamenta evropskih država. Zvanično, dakle, ovaj dokument još nije na snazi, što Srbiji daje prostor da reaguje kako bi spasla nacionalnog avioprevoznika, koji je, prema mišljenju stručnjaka, bez obzira na vlasničku strukturu, neophodan svakoj državi.