Rešena misterija rogatih ženki

Bila je to jedna od mnogih misterija koja je mučila i Darvina: zašto ženke nekih životinja imaju a druge nemaju rogove?

Prevladavalo je opšte usvojeno mišljenje da su se rogovi kod papkara razvili iz prevashodne potrebe za međusobnu borbu mužjaka, ali je ostala tajna - zašto ih onda poseduje najveći broj ženki goveda i jelena koje se međusobno ne bore?

Ovih dana su zoolog Teodor Stakovič sa univerziteta Masačusetsa i njegov kolega Tim Karo sa univerziteta Kalifornije u Dejvisu rešili misteriju.

Oni su primetili da neke vrste vrsta goveda i papkara imaju a neke nemaju rogove, pa su osmislili uporedni matematički model kako bi ustanovili da li je evolucija rogova bila povezana sa veličinom tela, otvorenošću životne sredine, ponašanjem jedinki na teritoriji koju nastanjuju, veličinom grupe ili stada kao i oprezom i sumnjičavošću pred mogućim neprijateljima.

Istraživanje je pokazalo da su se rogovi razvili uglavnom kod takozvanih "opreznih i sumnjičavih" vrsta - kod onih koje žive u prostranim, otvorenim prostorima ali i koje su dovoljno velike pa tako i lako vidljive i izložene napadima grabljivaca - što pretpostavlja da su se razvili kao oružje za odbranu.

Međutim, Krejg Roberts, biheviorista, stručnjak za ponašanje životinja sa univerziteta u Liverpulu, u Velikoj Britaniji, nije ubeđen u ovo otkriće.

"Istraživači nisu dokazali da međusobni obračun ženki oko pašnjaka i obezbeđivanja hrane takođe nije bio evolucioni razlog za pojavu rogova", izjavio je Roberts za časopis Nju sajentist koji je i objavio rezultate istraživanja Stakoviča i Karoa.