"Mali Šengen" - Šansa za slobodno kretanje robe i kraće zadržavanje na graničnim prelazima

Jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju kompanije koje posluju u oblasti transporta i logistike jeste zadržavanje na graničnim prelazima. Naime, na sastanku koji je nedavno održan u Privrednoj komori Srbije, navedeno je da prosečno zadržavanje kamiona s robom na graničnim prelazima iznosi oko pet sati. Kako je zaključeno, ova situacija nepovoljno se odražava na poslovanje transportnih kompanija, ali i na privredu uopšte.

Problematikom se pozabavila i Svetska banka, u čijem izveštaju piše da tokom samo jedne godine kamioni na granicama zemalja Zapadnog Balkana provedu oko 26 miliona sati.

U cilju unapređenja situacije, preduzeto je nekoliko konkretnih mera. Naime, u oktorbru je otvoren novi granični prelaz sa Mađarskom, Rabe - Kubekhaza, koji će, kako se očekuje, doprineti smanjenju zadržavanja kamiona sa robom na graničnim prelazima. Takođe, iz Vlade Srbije najavljeno je i proširenje graničnog prelaza na Horgošu, ali i dodatne aktivnosti u vezi sa protokom robe na graničnim prelazima sa Hrvatskom.

Još jedan korak jeste i potpisivanje deklaracije o slobodnom kretanju kapitala, ljudi, roba i usluga između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Kako za eKapiju kažu iz Uprave carina, prioritet svih službi koje funkcionišu na granici jeste da daju doprinos unapređenju trenutne propusne moći prelaza. Barijere u prometu putnika i robe u regionu će, kako navode, postati prošlost nakon formiranja "mini Šengen zone".

- To će omogućiti i slobodu kretanja radne snage i jedinstveno tržište rada. Osim što će građani brže i lakše putovati i zapošljavati se tamo gde smatraju da je to za njih bolje, ovakav koncept će omogućiti razvoj trgovine i privrede uopšte - kažu iz Uprave carina.

Kada je reč o novinama koje će doneti uspostavljanje zone "malog Šengena", jedna od najznačajnijih mera za kompanije iz oblasti transporta i logistike jeste uvođenje 24-časovnog radnog vremena svih inspekcijskih službi sa akcentom na fitosanitaroj i veterinarskoj inspekciji. To će značajno skratiti vreme čekanja kamiona sa robom. Takođe, planirano je i objedinjavanje i formiranje zajedničkog paketa dokumentacije potrebne za tranzit roba u okviru zemalja članica.

- Kamioni sa robom će se manje zadržavati na granici, što će smanjiti troškove ne samo transportnih i logističkih kompanija, već i krajnjeg plasmana robe u regionu. Smanjenje troškova automatski znači konkurentniju poziciju svih privrednih subjekata, što se direktno odražava na povećanje doprinosa u budžete ovih zemalja, odnosno, povećanje standarda svih stanovnika - kažu nam iz Uprave carina.

Uvođenje koncepta zajedničkih prelaza sa susednim državama važan je korak ka pojednostavljenju procedura, ali i ka ubrzanju prometa robe i putnika preko granice.

- Prvi integrisani prelaz Preševo-Tabanovce otvoren je krajem avgusta 2019. godine, od kada se na njemu obavlja jedinstvena kontrola, kako za putnička vozila, tako i za transportna sredstva. Pokazatelji govore da za 24 časa u Republiku Srbiju preko zajedničkog graničnog prelaza uđe preko 600 kamiona natovarenih robom i naravno isto toliko izađe. To znači da kontrola traje u proseku dva i po minuta. U vreme kada su postojali odvojeni prelazi, kamionima je bilo potrebno između sat i sat i po vremena za prelazak granice. Ako se to posmatra u odnosu na neke druge prelaze, gde su zadržavanja višečasovna, onda je jasno kakav je napredak postignut - navode iz Uprave Carina.

Kako kažu, i dalje postoji prostor da se i ovo prolazno vreme ubrza, jer je sa sevrenomakedonskom stranom dogovoreno otvaranje i druge trake na izlazu za kamione iz Srbije, a radi se i na stvaranju uslova za otvaranje druge trake za za kamione i na ulazu u Srbiju.

- Sa početkom zajedničke kontrole sa Severnom Makedonijom počela je i primena Sporazuma o uzajamnom priznavanju Ovlašćenih privrednih subjekata. U Srbiji takav status ima više od 20 firmi, koje su prošle veoma stroge kontrole od strane Uprave carina i kao takve imaju mogućnost da koriste određene benefite i pojednostavljenja, što se direktno odražava na njihovo brže, jednostavnije i efikasnije poslovanje - zaključuju iz Uprave carina.

Ideja "malog Šengena" mogla bi da se proširi i na ostale zemlje regiona. Naime, kako je nedavno istakao Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, osnovna zamisao je da svi budu deo te inicijative.

- Ovo je ideja tri zemlje, a otvorena je i za druge ekonomije zapadnog Balkana. Kupci bi imali jeftiniju robu zbog veće konkurencije, lakše bi se dolazilo do radne snage, a mnogo bi se uštedelo i na troškovima transporta, jer najviše vremena prođe u čekanju na granicama - istakao je Ljajić.