Nemci i Italijani zainteresovani za deponije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu - metan na 3 deponije dovoljan za proizvodnju struje i toplotne energije

Deponije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu raspolažu dovoljnim količinama emisije metana koji bi mogao da se iskoristi za proizvodnju električne i toplotne energije i za grejanje stanova. U Ministarstvu ekologije kažu da očekuju da im Nemci, koji su pokazali najviše interesovanja za nišku i novosadsku deponiju, uskoro i zvanično dostave idejni projekat korišćenja deponijskog gasa.

- Nemci su obišli ove dve deponije i procenili da je ulaganje u njih kroz mehanizam čistog razvoja finansijski isplativo - kaže za "Novosti" Danijela Božanić, rukovodilac grupe za klimatske promene u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja. - Obavestili su i nas i predstavnike novosadske i niške lokalne samouprave o svojim namerama. Sada je samo pitanje koju će tehnologiju dobijanja toplotne i električne energije iz metana odabrati, da li će to biti nešto potpuno novo ili neka poznata tehnologija koju primenjuju u svojoj zemlji.

Grejanje sa deponija, kaže naša sagovornica, pokazalo se u evropskoj praksi višestruko korisnim: smanjuje se zagađenje životne sredine, a istovremeno se ostvaruje ušteda električne energije koja se dobija iz uglja.

Danijela Božanić kaže da, iako u Srbiji postoji veliki broj deponija, većina zbog dugog veka trajanja, vrste otpada koji se na njih odlaže ili male količine, ne može da bude iskorišćena za potrebe grejanja.

- Deponije u Subotici, Vrbasu, Kruševcu i Kragujevcu su relativno velike, ali pojedinačno ne ispunjavaju sve potrebne uslove da bi se gas sa njih prikupio, pa mogu da se koriste samo kroz neki objedinjeni projekat - objašnjava Božanićeva.

Miroslav Spasojević, načelnik odeljenja za održivi razvoj u Ministarstvu rudarstva i energetike, kaže da, osim postojeće ideje o korišćenju metana za potrebe termoelektrana, postoji još jedna, mnogo realnija. To je predlog da se kroz sistem reciklaže odvoji ono što je sagorivo i da se taj otpad, prerađen na savremeni način, bez ugrožavanja životne sredine, iskoristi kao energetski potencijal za izgradnju termoenergetskih kapaciteta.

- "Vinča" je, svakako, u fokusu, jer je to, ne samo u Srbiji, već i u regionu, najveća deponija - kaže Spasojević. - Njen kapacitet je od 1.000 do 1.500 tona otpada dnevno. Uz relativno, ne tako velike, investicije, mogli bismo iz nje da dobijemo velike količine metana, koji ima 29 puta veći kapacitet ugljen-dioksida.

Veliko interesovanje

Italijanske firme dostavile su desetak idejnih projekata koji se odnose na čiste tehnologije. Najviše interesovanja pokazali su za mini-hidroelektrane, ali i za korišćenje biogasa - otkriva Danijela Božanić.