Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Evropska komisija predviđa nastavak ekonomske ekspanzije u Srbiji
Izvor: Tanjug
Nedelja, 22.07.2018.
09:34
Nedelja, 22.07.2018.
09:34
Komentari
Ilustracija (Foto: SergeyP/shutterstock.com)
- Očekuje se da će se ekonomska ekspanzija nastaviti i u narednim godinama, što je uglavno zasnovano na oporavku privatne i javne potrošnje - stoji u Izveštaju za drugi kvartal 2018. godine.
Generalni direktorijat za ekonomska i finansijska pitanja Evropske komisije u svom institucionalnom dokumetu posvećenom reformskim programima zemalja Zapadnog Balkan i Turske u 2018. navodi da se u Srbiji očekuje da privredni rast bude očigledan u narednom periodu.
- Iako će rastuća potražnja dovesti do povećanja cena, predviđa se da će inflacija ostati blizu cilja Centralne banke. Očekuje se da će strane direktne investicije ostati velike i da će u potpunosti pokriti trenutni deficit na računu - stoji u tekstu izveštaja.
Izveštaj navodi da je u periodu od 2014. godine do 2017. godine državni budžet iz velikog deficita prešao u suficit, a da je budžet za 2018. godinu "još ambiciozniji kada je reč o rešavanju posledica krize".
- Predviđeni srednjoročni deficit od 0,5% BDP-a je dovoljan kako bi se osigurala fiskalna održivost i dalje smanjenje državnog duga, koji je i dalje relativno visok i iznosi preko 60% BDP - navodi se u tekstu izveštaja.
Kada je reč o evropskim preorukama za ekonomski sektor u Srbiji, Generalni direktorijat za ekonomska i finansijska pitanja ocenjuje da je su održanje dobre makroekonomske politike i nastavak strukturni reformi neophodan.
Navodi se da je državni dug i dalje visok i da i dalje postoje fiskalni rizici zbog nedovršenih reformi ključnih javnih sektora. Kao potencijalni ekonomski rizk vidi se i i dalje nedovršena privatizacija državnih preduzeća.
- Privatizacija i rekonstrukcija državnih preduzeća se mora nastaviti bez zadržavanja, a najkritičniji je energetski sektor - navode u Direktorijatu za ekonomska i finansijska pitanja.
Srbiji se preporučuje i povećanje kapitalnih troškova uz bolji sistem planiranja i izvršenja.
- Srbija treba da razvije jedinstveni mehanizam za prioritizaciju i praćenje svih investicija, bez obzira na izvor finansiranja, kako je predviđeno u programu reforme upravljanja javnim finansijama - saopšteno je u izveštaju.
Izveštaj o reformama u oblasti ekonomije za 2018. godinu navodi da je poslovno okruženje u Srbiji poboljšano, ali da i dalje postoji nefer konkurencija javnog i neformalnog sektora. Osnovni način finansiranja malih i srednjih preduzeća u Srbiji i dalje je su njihovi sopstevni resursi.
- Trgovinska integracija sa EU raste, ali ostaje ometana mnogim netarifnim barijerama, posebno u fitosanitarnoj oblasti - navodi se u izveštaju.
Poziva se i na značajniju reformu tržišta rada i ocenjuje da "mladi i žene nisu imali dovoljno dobrobiti od pozitivnih terndova tržišta rada u Srbiji 2017. godine."
Insistira se i na nastavku reforme obrazovnog sistema.
Kada je reč o regionalnom privrednom rastu, očekuje se da na Zapadnom Balkanu prosečni godišnji rast BDP poveća za 3,8% u periodu 2018-2020 sa 2,5% iz prehodne dve godine.
Navodi se i očekivani "solidni oporavak Srbije", kao "najveće ekonomije u regionu" i države koja među zemljama u proširenju ima najjaču domaću potrošnju.
Tagovi:
Direktorijat za ekonomska i finasijska pitanja Evropske komisije
ekonomska ekspanija u Srbiji
ekonomija Srbije
Izveštaj za drugi kvartal 2018 godine
evropske preoruke za ekonomski sektor u Srbiji
bdp Srbije
bruto domaći proizvod Srbije
bruto društveni proizvod Srbije
prosečni godišnji rast BDPa
finansiranje malih i srednjih preduzeća
reforma javnih preduzeća u Srbiji
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.