Marija Medenica, direktor "Erste Investa" - sredstva balansiranog fonda prvenstveno ćemo ulagati u najsigurnije hartije od vrednosti

(Marija Medenica)

Javni poziv za upis i uplatu jedinica Erste balansiranog fonda, kojim upravlja društvo "Erste invest", počeće 10. oktobra, i trajaće do 8. novembra, a cena jedinice iznosi 1.000 dinara.

Marija Medenica, direktor "Erste Investa", u intervjuu za eKapiju, kaže da je Erste balansirani fond prvi u nizu "Erste" fondova koji će biti ponuđen investitorima u Srbiji, a prema očekivanjima "Erste" grupacije udeo investicionih fondova u BDP-u Srbije bi 2012. godine mogao da dostigne i do 5%, što je značajan rast u odnosu na 0,17% u 2007.

Stoprcentni osnivač ovog, inače trećeg balansiranog investicionog fonda u Srbiji, je "Erste Group Bank" AG Beč, čija sestra kompanija "Erste Asset management" kroz 350 fondova širom sveta upravlja imovinom od 45 mlrd EUR.

- Prednost Erste balasiranog fonda je višedecenijsko iskustvo "Erste Asset managementa" i njegovih finansijskih stručnjaka, koje je preneto na tim u Srbiji, kao i mogućnost korišćenja lokalnog know-how "Erste" kompaniija pri plasiranju sredstava na regionalna tržišta, i to pre svega na hrvatsko, a potom i rumunsko i bugarsko- kaže Medenica.

Novčani udeo osnovnog kapital "Erste Investa" iznosi 220.000 EUR, što predstavlja i zakonski minimum, a sve ostale dokapitalizacije su moguće, naglašava Medenica.

Investiciona politika Erste balansiranog fonda zasnivaće se na maksimizaciji prihoda, ali nikako po cenu povećavanja stupnja rizika, jer je osnovni cilj ovakvog tipa fonda istovremeno ostvarenje stabilnih stopa prinosa i upravljanje rizikom, s ciljem da se on što je moguće više minimizira, kaže naša sagovornica.

- Otvoreni fondovi, ili mutual funds, namenjeni su pre svega malim investitorima, odnosno fizičkim licima, koji očekuju stabilne prinose na uložena sredstva, što naravno ne sprečava i pravna lica da ulažu. Fond će najmanje 85% vrednosti ulagati u dužničke i vlasničke hartije od vrednosti, pri čemu ulaganje u dužničke hartije i novčane depozite ne može da bude manje od 35 ni veće od 65% vrednosti imovine- objašnjava Medenica.

-Procenat investiranja u akcije ćemo strogo dozirati jer je to segment koji nosi rizik i može da povuče vrednost kompletnog prinosa i investicione jedinice na dole. Prvenstveno ćemo ulagati u "blue chip" kompanije i akcije preduzeća u Srbiji i regionu. Akcije na Beogradskoj berzi su u ovom trenutku jako volatilne, vuku veliki rizik sa sobom, i zato smo se opredelili za balansirani fond - kaže Medenica dodajući da se po stepenu rizika taj fond nalazi odmah posle štednje u banci.

Iako predstavnici investicionih fondova u javnosti često govore o očekivanim prihodima, Medenica napominje da Fondovi ne smeju iskazivati svoj očekivani prinos jer to dovodi investitore u zabludu, i to je zakonom zabranjeno.

- Ne postoje sredstva kojima možete garantovati prinose investitoru jer su svi elemeni u portfoliu podložni variranju cena - objašnjava Medenica koja je, ispred Ministrastva finasija učestvovala u izradi Zakona o investicionim fondovima.

Kastodi banka "Erste Ivesta" je Komercijalna banka.

Tržište investicionih fondova u Srbji

- Erste grupacija je institucionalni investitor i druga po aktivi finansijska grupacija u Centralnoistočnoj Evropi, koja posuje već 190 godina. Dugo analiziramo situaciju u zemlji u koju nameravamo da uložimo i upravo je to razlog zašto je naš investicioni fond 14. po redu u Srbiji. Čekali smo razrešenje političke situacije, kao i stabilizaciju prilika na makroekonomskom planu - kaže Medenica.

Ona naglašava da je tržište investicionih fondova u Srbiji, koje je oformljeno u martu 2007. godine, veoma je mlado, ali sa velikim potencijalom. U fondove u Srbiji 2007. godine po stanovniku je bilo uloženo svega 6 EUR, za razliku od 1.171 EUR u Hrvatskoj ili 904 EUR u Slovačkoj. Udeo fondova u BDP-u Srbije u prošloj godini iznosio je 0,17%, u Hrvatskoj 13,86 %, a u Slovačkoj 8,85 % BDP-a.

Tržište investicionih fondova u Srbiji, prema rečima Medenice, dosta može da nauči od suseda iz regiona, prvenstveno Hrvatske u kojoj je to tržište osnovano još 1998. Posle godinu dana u fondve je bilo uložen 1 EUR po stanovniku, da bi 2007. godine ta cifra dostigla 1.171 EUR.

- Očekujemo sličan rast i u Srbiji, s tim što ona ima još veće prespektive s obzirom na skoro duplo veći broj stanovnika u odnosu na Hrvatsku- kaže Medenica, dodajući da je jedan od preduslova za rast industrije fondova liberalizacija regulative.

Neophodna liberalizacija zakona

- Regulativa koja uređuje srpsko tržište investiocionih fondova je usklađena sa direktivama Evropske unije ali je izuzetno rigorozna, što je u trenutku pisanja zakona bio instrument za sprečavanje korupcije, što je bio slučaj u zemljama regiona, npr. Sloveniji. Međutim, danas je liberalizacija zakona neophodan uslov uspešnog poslovanja fondova- objašnjava Medenica.

Rad investicionih fondova u Srbiji prati Ministarstvo finansija RS i nadzorno telo Komisija za hartije od vrednosti.

- Smatram da bi društva za upravljanje morala da imaju veću slobodu u pogledu struktuiranja imovine fondova kojima upravljaju u trenucima vanrednih okolnosti, koja dominiraju danas ina svetskom i na srpskom finansijskom tržištu, sa isključivim ciljem zaštite uloga svojih investitora. Postoje kritične situacije u kojima bi, na primer, fond odlučio da pređe u ulaganje u obveznice ili druge sigurne hartije od vrednosti, jer su odbrambene strategije neophodna mera u vanrednim okolnostima, ali mu to kod nas nije dozvoljeno- kaže Medenica.

Sagovornica ekapije objašnjava da je jedan od "problematičnijih" član 6. Zakona o investicionim fondovima. Na osnovu tog zakona, investicioni fondovi iz inostranstva, kao povezana lica, ne smeju da ulažu u svoje fondove u Srbiji, a takva praksa je najnormalnija pojava svuda u svetu.

- Da je to omogućeno, naša industrija investicionih fondova sada ne bi iznosila samo 40 mil EUR već bi bila znatno veća. Zatim, nijedan investitor ne sme da pređe 10% učešća u imovini fonda, niti on može biti lice koje je povezano sa društvom za upravljanjem fondom, što automatski isključuje velike kompanije. Problem je i što fond rasta vrednosti imovine mora da drži minimum 75% kapitala u akcijama, a ako su akcije volatilne, kao što je to slučaj sa Beogradskom berzom u ovom trenutku, dolazi do pada vrednosti fondova, usled nemogućnosti ulaganja u druge hartije od vrednosti- kaže Medenica, dodajući da je ovakvih primera bezbroj.

Dodatni problem u Srbiji stvara nepostojanje finansijskih instrumenata na dužničkom i novčanom tržištu, izuzev obveznica stare devizne štednje i zapisa Trezora.

- Ukoliko na primer, želite da osnujete novčani fond, vi ste vrlo ograničeni u pogledu investiranja. Država vam trenutno nudi trezorske zapise Ministrastva finansija, kao i zapise Narodne banke Srbije- koje ne mogu da kupe fondovi, već samo banke. Instrumenti tržišta novca su, dakle, potpuno nepostojeći i moguće je sredstva uložiti jedino u novčane depozite u bankama, pri čemu je razlika u odnosu na štednja u banci u preuzimanju većeg stupnja rizika- iz razloga što je fond takva institucija da u pravnom smislu ne može da vam garantuje uložena sredstva, jer je zapravo svaki ulagač-investitor. Zatim, to su naknade koje dajete Fondu, porez koji takođe plaćate, dok njega ne plaćate banci, ako štedite u dinarima. Tako da novčani fond zapravo nema instrumente za rad, a štednja u banci je u ovom trenutku isplativija i dostupnija-

Kada je, 2005. godine, pisan Zakon o investionim fondovima možda je svega 15 ljudi znalo šta oni predstavljaju i tada je bilo je neophodno zaštiti male ulagače od korupcionaških afera, ali ako želimo da udeo investicionih fondova u Srbiji u 2012. godini bude 3, 4 ili 5% BDP, što je moguće, moraćemo da izmenimo i liberalizujemo regulativu – zaključuje Medenica.

T.S.