Jasnija podela nadležnosti između učesnika - Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju u primeni od 1. jula

Usvajanje Zakona o izvršenju i obezbeđenju 2011 godine bilo je od velikog značaja za srpski pravni sistem, kako zbog novina u samom toku izvršnog postupka, inače najznačajnije faze u realizaciji prava poverilaca, tako i po tome što je uveo novu pravosudnu profesiju do tada nepoznatu u srpskom pravu – izvršitelje (u praksi nazvani privatni izvršitelji). Posle nešto više od tri godine primene ovog zakona uočili su se brojni nedostaci koji nisu mogli biti otklonjeni delimičnim izmenama, već samo donošenjem novog zakona u celini.

Novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju usvojen je 18.12.2015. godine. Imajući u vidu da je uveo veliki broj promena, primena zakona odložena je za 01.07.2016. godine.

Novim zakonom teži se prvenstveno uklanjanju nedostataka postojećeg zakona: postizanje kompromisa između efikasnog sprovođenja izvršnog postupka i ujednačavanja sudske prakse, proširenje nadležnosti izvršitelja, veća mogućnost sudske kontrole rada izvršitelja, jasnije definisanje zakonskih rešenja u cilju izbegavanja nedoumica u sudskoj praksi, jasnije definisanje statusa i uloge izvršitelja.

Za postojeće i buduće poverioce svakako najznačajnija izmena odnosi se na raspodelu nadležnosti u izvršnom postupku između suda i izvršitelja (koje novi zakon sada naziva javni izvršitelji). Za razliku od trenutno važećeg zakona koji sadrži princip paralelizma nadležnosti suda i izvršitelja, novi zakon uvodi značajne promene. U tom pogledu napravljena je razlika između nadležnosti za donošenje odluke kojom se pokreće izvršni postupak i nadležnosti za preduzimanje radnji kojima se namiruje poverilac (sprovođenje izvršenja). Za donošenje odluke kojom se pokreće izvršni postupak novi zakon prihvata rešenje trenutno važećeg zakona (za donošenje odluke uvek je nadležan sud izuzev u slučaju potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti). Značajne promene nastale su kod uređenja nadležnosti u drugoj fazi izvršnog postupka (sprovođenje izvršenja). Naime, u ovoj fazi izvršnog postupka značajno je smanjena nadležnost suda, pa će tako sudski izvršitelji biti nadležni samo za izvršenje zajedničke prodaje pokretnih i nepokretnih stvari, radi izvršenja obaveze koje se ne sastoje u novčanom davanju i izvršenje odluka u vezi sa porodičnim odnosima i vraćanje zaposlenog na rad. U svim ostalim slučajevima nadležni su izvršitelji. U skladu sa postojećim izmenama raspodele nadležnosti, zakon je u prelaznim i završnim odredbama predvideo da u slučaju da se nakon početka primene ovog zakona ukine rešenje o izvršenju, a za konkretno izvršenje je nadležan izvršitelj, izvršni poverilac je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o ukidanju odredi izvršitelja koji će sprovoditi izvršenje, u suprotnom izvršni postupak biće obustavljen.

Takođe, vezano za nadležnost za sprovođenje izvršenja novi zakon je u prelaznim i završnim odredbama uredio već dobro poznato sporno pitanje koje se pojavilo u praksi, a to je da li izvršitelji mogu biti angažovani u predmetima u kojima je izvršni postupak pokrenut pre uvođenja profesije izvršitelja u srpski pravni sistem. Novi zakon za ovo pitanje sadrži rešenje da su poverioci kod ovakvih izvršenja dužni da se u periodu od 01.05.2016. godine do 01.07.2016. godine izjasne da li su voljni da izvršenje sprovodi sud ili izvršitelj. Posebno je potrebno naglasiti da je u pitanju obaveza izvršnih poverilaca, jer ukoliko se o ovom pitanju ne izjasne u zakonom ostavljenom roku sud će postupak obustaviti.

Pored raspodele nadležnosti između suda i izvršitelja, veoma značajna izmena novog zakona odnosi se na mogućnost izjavljivanja pravnih lekova protiv odluka donetih u izvršnom postupku. Važeći zakon poznaje samo jedan pravni lek, a to je prigovor protiv rešenja suda. Osnovni nedostatak važećeg zakona sastoji se u tome što o prigovoru odlučuje sud koji je doneo odluku koja se pobija, mada u drugom sastavu. U tom smislu onemogućeno je formiranje jedinstvene sudske prakse, tačnije u praksi se dogodilo da je svaki sud o istom pitanju formirao praksu prema svom nahođenju ne mareći mogao za praksu drugih sudova. Ovo pitanje postalo je problem već nakon prvih meseci primene važećeg zakona, te je u cilju otklanjanja ovog ozbiljnog nedostataka novi zakon u izvršni postupak ponovo uveo institut žalbe, inače ustavom garantovano pravo. U tom pogledu zakon pravi razliku između rešenja o izvršenju donetog na osnovu izvršne i verodostojne isprave. Protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu izvršne isprave jedini pravni lek je žalba koju može izjaviti izvršni dužnik, a izvršni poverilac ukoliko sud odbije ili odbaci predlog za izvršenje. U slučaju izvršenja na osnovu verodostojne isprave osnovni pravni lek je kao i do sada prigovor. Ključna izmena nastala je upravo kod mogućnosti pobijanja odluke donete po prigovoru protiv rešenja o izvršenju, te novi zakon omogućuje da se protiv odluke o prigovoru protiv rešenja o izvršenju izjavi žalba, bilo da se prigovor usvaja ili odbija. Podrazumeva se da u oba slučaja o žalbi odlučuje neposredno viši sud u zavisnosti od konkretne nadležnosti prvostepenog suda.

Na kraju značajne izmene nastale su u procesnom i statusnom položaju izvršitelja. U tom pogledu novi zakon nastoji da položaj izvršitelja uredi u skladu sa prirodom posla koji obavljaju. Do sada su izvršitelji sasvim pogrešno smatrani za vrstu punomoćnika izvršnog poverioca, te da treba samo da vode računa o interesima poverioca koji ih je angažovao. Međutim, izvršitelji svoja ovlašćenja ne izvode od poverilaca već direktno iz zakona, te je samim tim nadležnost izvršitelja uspostavljena u javnom, a ne u privatnom interesu. Time novi zakon nastoji da jača kontrolu rada izvršitelja, kako statusnu od strane Ministarstva pravde i Komore izvršitelja, tako i u vidu sudske kontrole odluka koje donose.

Kao i svaki novi zakon i novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju pred sobom ima visoko postavljene ciljeve. Kako je navedeno cilj ovog zakona je prevashodno otklanjanje nedostataka postojećeg zakona u cilju efikasnijeg sprovođenja postupka, ali koje nije na štetu pravne sigurnosti i zaštite prava stranaka. Do početka primene novog zakona ima dosta vremena u kojem postojeći i budući poverioci i dužnici, kao i njihovi punomoćnici treba da se upoznaju sa usvojenim promenama. Da li će novi zakon ostvariti prethodno postavljene ciljeve, pre početka primene teško je proceniti, ali svakako da pravilnom primenom rezultati ne bi trebalo da izostanu. U ovom trenutku jedina sigurna posledica usvajanja novog zakona jeste uvećanje troškova postupka izvršenja zbog proširenja nadležnosti izvršitelja, jer se u praksi pokazalo da su troškovi angažovanja privatnih izvršitelja prilično veći u odnosu na izvršenje koje sprovodi sud. Ova posledica novih rešenja zahtevaće i reviziju trenutno važeće tarife o naknadama i nagradama troškova za rad izvršitelja.