Vlada Srbije uvela naknadu za izvoz domaće robe rečnim putem - Četvrtina zarade ide na takse

Naknada koju svako ko izvozi domaći proizvod rečnim putem mora da plaća od 10. aprila, mogla bi ozbiljno da ugrozi poziciju koju naši prozvođači imaju na tržištu i da znatno utiče na smanjenje izvoza, pre svega žitarica - tvrdi za "Danas" direktor udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković.

Iako je Srbija od oktobra do aprila izvezla odličnih 2,3 miliona tona kukuruza, situacija bi mogla da se promeni jer taksa koju je Vlada Srbije uvela mogla bi ozbiljno da ugrozi izvoz.

- U svetu je uobičajeno da države vode računa o izvozu domaćih proizvoda, tako da našoj Vladi uvođenje naknade za izvoz robe domaćeg porekla nije mogla da bude greška koja se potkrala. Ograničavanje izvoza na ovaj način može da donese samo štetu - napominje Saković.

Taksa koju je Vlada uvela prošlog meseca odnosi se na plaćanje tri stvari - ležarine u lukama, pristajanja brodova i upotrebe obale. Za upotrebu obale plaća se 17 dinara po toni robe, druge dve takse nije lako izračunati jer zavisi od vremena koje se provede u luci, od kapaciteta utovara i drugih stvari. U svakom slučaju, Saković ističe da to nije mala cifra i da na tu taksu ode i do četvrtina izvozničke provizije.

- Nadamo se da će Vlada reagovati na naše zahteve i ukinuti ovu taksu jer nije u redu da se čini šteta proizvođačima na ovakav način. Kukuruz je, na primer, naš glavni suficitarni proizvod, a 80% ove biljke mi izvozimo upravo rečnim putem, što znači da dobar deo novca odlazi na te takse - naglašava Saković.

On ističe da je obrazloženje Vlade zbog čega se uvode takse bilo da će taj novac ići i u sređivanje luka, i uređivanje rečnog transporta.

- Nije suštinski toliko bitno što se uzimaju pare, već problem pravi i to što ćemo mi sa takvim cenama izgubiti na konkurentnosti, jer će drugi na tržištu biti mnogo povoljniji od naših izvoznika - napominje Saković. Iako je rano govoriti koliko će nova taksa Vlade Srbije uticati na pad izvoza, za sada postoje informacije o mesečnom izvozu kukuruza koji je u martu bio 288.000 tona, a u aprilu 243.000 tona.