NBS ne može da "kopira" ECB

Što je dozvoljeno Evropskoj centralnoj banci, nije Narodnoj banci Srbije. U ovu parafrazu poznate latinske poslovice mogli bi da stanu odgovori naših ekonomista na pitanje – da li bi NBS mogla da preduzme ono što od marta ove godine namerava da preduzme ECB.

Štampajući evro, uslovno rečeno, ECB će pogurati inflaciju, potrošnju, privredni rast i zaposlenost.

Sojan Stamenković, koordinator istraživačkog projekta časopisa "Makroekonomske analize i trendovi", uveren je da podsticanje inflacije i potrošnje na taj način, s namerom da pogura proizvodnju i zaposlenost, u Srbiji ne bi dalo željeni rezultat.

– U našem slučaju, takva intervencija centralne banke samo bi podstakla uvoz – kaže Stamenković i dodaje da bi, eventualno, NBS mogla da snizi referentnu stopu.

– Takva monetarna relaksacija u našem slučaju podstakla bi inflaciju, ali ne bi pogurala domaću proizvodnju. Čim narod dođe do malo više para, kupuje uvoznu robu.

Sličnog mišljenja je i Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta.

– Tražnja za dinarom je mala, tako da bi svako dodatno štampanje domaće valute povećalo tražnju za devizama, što bi povećalo kurs – kaže Arsić.

– Narodna banka radi upravo suprotno. Ona sprečava rast kursa, jer bi takva monetarna ekspanzija gurnula u bankrot mnoge devizne dužnike i rađane, a i država bi u tom slučaju imala problema. Zato NBS troši mnogo deviza, prodajući ih, kako bi sprečila rast kursa.

Arsić podseća da Srbija u privrednom i finansijskom životu ima dvovalutni sistem. Plate su u dinarima, ali svi računaju i plaćaju u evrima. Zbog toga ne možemo da sledimo poteze ECB. On ukazuje i na činjenicu da banke u Srbiji imaju visoku likvidnost, ali raspoloživi novac ne ulažu u privredu, nego u kupovinu deviza.