Ugovor o koncesiji za Koridor 11 početkom 2015.

Ugovori o koncesiji za izgradnju i upravljanje deonicama autoputa na Koridoru 11 mogli bi da budu potpisani početkom 2015. godine, izjavila je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastukture Srbije Zorana Mihajlović

Ona je agenciji Beta rekla da država o toj koncesiji sada pregovara s kineskim kompanijama CRBC (China Road and Bridge Corporation) i "Shandong High-speed Group".

Mihajlovićeva je rekla da se okvirno razgovara o nekoliko modela koncesije u kojima su i mogućnost naplate putarine, davanja mogućnosti zakupa zemljišta pored puta ili vezivanja za druge projekte.

- Plan je bio da to (oko potisivanja ugovora o koncesiji) bude završeno do kraja godine, ali ne verujem da će to biti moguće. Možda će biti moguće da se izabere model koji je najviše odgovara Srbiji, a da ugovor bude potisan početkom 2015. - rekla je ona.

Mihajlovićeva, koja je i potredsednica Vlade Srbije, rekla je da će se sve što bude moguće od infrastrukturnih projekta raditi kroz koncesije ili određena partnerstva da se zemlja ne bi dodatno zaduživala kroz kredite.

Kao potencijalni projekat za koncesiju, ona je navela put od Beograda do Zrenjanina, za koji će se raditi detaljna studija izvodljivosti.

- Najvažniji projekti su oni koji su već u toku. To se odnosi i na železniče i na puteve. Koridor 10 mora da bude završen kako smo I rekli do 2016. godine. To sad jeste i optimalno i realno... Realno je da to može da bude gotovo i ranije, ali neka ostane 2016. godina kao rok - rekla je Mihajlovićeva.

Ona je navela da se za prugu Beograd - Novi Sad radi projekat koji mora da bude završen do maja 2015. i precizirala da će to biti brza pruga kojom će se za pola sata dolaziti do Novog Sada.

Mihajlovićeva je rekla da očekuje da će premijeri Kine, Mađarske i Srbije na kineskom samitu u decembru u Beogradu potpisati "određeni dokument" za prugu Beograd-Budimpešta, i da će na osnovu toga krenuti izrada studija.

Ministarka je navela i da se u realizaciji skoro svi infrastrukturnih projekta u Srbiji kasni, izuzev na mostu Zemun-Borča, i da se dešavalo da država nikoga ne tuži zbog toga, ali da zato kompanije tuže državu jer nešto nije uradila na vreme.

Mihajlovićeva je rekla da se najčešće kasnilo zbog loše urađenih projekata i eksproprijacije, ali i zbog pitanja sposobnosti kompanija da obave posao koji su dobile.

Ona je navela da država koja je dala novac za projekta koji kasni u realizaciju nijednom nije pokrenula sudski postupak protiv takvih kompanija, ali da se dešavalo da kompanije tuže državu zbog, na primer, kašnjenja u eksproprijaciji.

- Tu smo stavili tačku, napravili presek svih sporova, ono što je strašno jeste to što je ministarstvo u ovoj godini na raču izvršnih presuda dalo više od 650 miliona dinara - rekla je Mihajlović.