Preporod nuklearne energije u svijetu 40 godina posle Černobilja

Četiri decenije posle nuklearne katastrofe u Černobilju koja je podstakla globalni strah od nuklearne energije i usporila njen razvoj u Evropi i šire, dolazi do oživljavanja nuklearne energije u svijetu i taj trend dobio je veliki podsticaj zbog rata na Bliskom istoku.

U 31 zemlji radi više od 400 nuklearnih reaktora, još oko 70 se gradi i nuklearna energija daje deset odsto struje u svijetu.

Nuklearni reaktori stalno se poboljšavaju, što doprinosi većoj bezbjednosti, i takođe pojetinjuje njihovu izgradnju i rad.

Direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol rekao je da su nuklearne katastrofe u Černobilju 1986. i Fukušimi 2011. smanjile želju za nuklearnom energijom ali da je još prije više godina bilo jasno da će doći do oživljvanja.

- Sa ratom na Bliskom istoku, sto odsto sam uvjeren da se nuklearna energija vraća - rekao je Birol za AP.

Najveći proizvođač nuklearne energije u svijetu su SAD sa 94 reaktora koja daju oko 30 odsto globalne proizvodnje nuklearne energije. Ta zemlja povećava napore za razvoj kapaciteta za nuklearnu energiju i namjerava da ih učetvorostruči do sredine vijeka.

- Svijet ne može da napaja svoje industrije, zadovolji zahtjeve vještačke inteligencije ili obezbijedi energetsku budućnost bez nuklearne energije - rekao je nedavno državni podsekretar SAD Tomas DiNano.

Kina ima 61 nuklearni reaktor i predvodi u svijetu po gradnji novih i sa gotovo 40 u izgradnji ima za cilj da pretekne SAD i postane globalni lider po nuklearnim kapacitetima.

U EU je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala da je Evropa napravila "stratešku grešku" i smanjila nuklearnu energiju. Ona je najavila nove inicijative kako bi se podstakla gradnja nukleranih elektrana.

Rusija, koja ima 34 operativna reaktora uključujuči osam tipa kao u Černobilju, predvodi po izvozu nuklearnih znanja i vještina. Ta zemlja gradi 20 reaktora u Evropi, Africi, Aziji i na Bliskom istoku i ima potpisane ugovore za pokretanje izgradnje u još nekoliko zemalja.

AP u analizi dalje navodi da u Ukrajini nuklearne elektrane daju polovinu proizvodnje struje, da je Japan restartovao reaktore nakon što je naučio lekcije iz Fukušime, da Južna Afrika ima jedinu nuklearnu elektranu u Africi ali i da Rusija gradi jednu u Egiptu dok više afričkih zemalja istražuje tu tehnologiju.

- Zamah koji danas vidimo rezultat je toga što se sve više priznaje da će pouzdana, nisko ugljenična energija biti ključna za zadovoljavanje rastuće svjetske tražnje energije - rekao je za AP direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi.

Kada je riječ o Evropi, 1990. je nuklearna energija obezbeđivala trećinu električne energije a danas samo oko 15 odsto.

Zato EU danas razmatra male modularne reaktore i očekuje se da oni budu operativni početkom sledeće decenije. Smatra se da su takvi reaktori jevtiniji, brže se grade i fleksibilniji od tradicionalnih.

Inače, u EU po nuklearnoj energiji predvodi Francuska koja ima 57 reaktora u 19 elektrana i oni joj obezbjeđuju gotovo 70 odsto struje.

Nikolas Goldberg iz pariskog Kolombos konstaltinga rekao je da je pandemija kovida kombinovana sa padom ponude gasa zbog rata u Ukrajini "otkrila ograničenja energije iz obnovljivih izvora i evropske zavisnosti od gasa".

- Francuska je stoga pojačala strategiju zadržavanja postojećih nuklearnih elektrana, što znači produžavanje njihovog veka koliko je moguće - rekao je Goldberg za AP.

Njemačka je pak 2023. isključila poslednja tri nuklearna reaktora i kacelar Fridrih Merc rekao je da je ta odluka nepovratna, uprkos oživljavanju nuklearne energije u Evropi i svijetu.

Međunarodna agencija za energiju

Kolombos konstalting

Nikolas Goldberg

Fatih Birol

Rafael Grosi

Černobilj

nuklearna katastrofa

40 godina od Černobilja