Planski dokument za Industrijsku zonu KAP-a nepotpun - Nema ukupnog troška planiranih investicija, projekcije uvećanja broja zaposlenih paušalne

Akcija za socijalnu pravdu (ASP) dostavila je komentare na izmjene planskog dokumenta za Industrijsku zonu Kombinata aluminijuma (KAP), koji predviđa ogroman skok indeksa za planiranu gradnju, dok dokument ne sadrži ni minimum procjene ekonomskih koristi.

Iz ASP-a su naveli da dokument nema ukupnog troška planiranih investicija, a projekcije uvećanja broja zaposlenih su paušalne.

- Javnu raspravu za taj planski dokument, koji je necjelovit i nepotpun, pokrenulo je Ministarstvo prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, a okončava se danas - navodi se u saopštenju ASP-a.

Iz ASP-a su rekli da zona tog planskog dokumenta obuhvata i dva poznata basena crvenog mulja, ali i deponiju čvrstog otpada KAP-a, na koje su godinama taloženi štetni produkti nastali proizvodnjom aluminijuma u nekada vodećoj podgoričkoj fabrici, koja je potom, kroz nisku cijenu u stečajnom postupku, postala vlasništvo Veselina Pejovića iz Nikšića i njegove Uniprom grupe.

U dokumentu se navodi da je planirana izgradnja solarnih elektrana KAP kapaciteta 33,75 megavata (MW) i KAP II kapaciteta 12,9 MW. S obzirom na to da se na lokacijama za gradnju solarnih elektrana već nalaze objekti, potrebno je njihovo uklanjanje. Vlasništvo parcela na kojima će se graditi elektrane vode se na Uniprom KAP i Uniprom Progress.

Iz ASP-a su rekli da se u dokumentu ne navode investicioni troškovi, dok je planirani opseg zauzetosti solarnih elektrana Uniproma oko 78 hiljada kvadrata.

- Iako baseni crvenog mulja i deponija čvrstog otpada obuhvataju preko pola miliona kvadrata obuhvaćenih planom, ovaj dokument takođe ne sadrži ni procjenu neophodnih ulaganja u njih, već se ukazuje da su crna ekološka tačka i da je potrebna sanacija, remedijacija i rekultivacija. Nakon toga bi se mogla obavljati naučna istraživanja, ali se planom ostavlja prostor da se u budućnosti lokacija može koristiti i za obnovljive izvore energije, poput solarnih elektrana - kazali su iz te NVO.

Planski dokument, kako smatraju, ostavlja prostor za gradnju postrojenja za otpadne vode u KAP-u, jer do sada završavaju u Morači.

- Na nekadašnjoj lokaciji separacije firme Crnagoraput, uz magistralu od Podgorice ka Baru, planom se dozvoljavaju objekti centralnih djelatnosti odnosno ugostiteljski objekti, tržni centri, poslovne zgrade, ali ni tu nema procjene ulaganja, već se samo navodi da se želi rekultivisati degradirani prostor da bi dobio na vrijednosti - navodi se u saopštenju.

U dokumentu se navodi da je postojeći indeks izgrađenosti 0,07, a planira se njegovo uvećanje na čak 0,32. Takođe se navodi da je postojeći broj zaposlenih u okviru KAP-a oko 1,7 hiljada, ali to nije potkrijepljeno niti jednim izvorom. Planom se predviđa zaposlenost 3,83 hiljade osoba, ali je potpuno nejasno kako se došlo do te cifre.

- Na par šturih stranica nazvanih "ekonomska analiza", daje se procjena godišnjeg prihoda od zarade za projektovanih 3,83 hiljade zaposlenih, koji su računati na prosječnu platu od hiljadu EUR, pa bi porez na zarade bio oko 400 hiljada. Istovremeno se kao prihodi navode porez na dodatu vrijednost, na dobit, prihodi od naknada za građevinsko zemljište, ali bez njihovih procjena - rekli su iz ASP-a.

I dok su u potpunosti izostali parametri o investicijama, planski dokument daje sumu neophodnih ulaganja u javnu infrastrukturu, što je u najvećoj mjeri obaveza javnih vlasti, pa se taj trošak za saobraćajnu, hidrotehničku, elektroenergetsku, pejzažnu infrastrukturu predviđa na 60 miliona.

- Sve ovo dokument čini necjelovitim i manjkavim, dok je nedopustivo da se u planu pojedini podaci o stanju flore ili faune na lokaciji citiraju iz davnih 2008. ili 2009. godine, što ne doprinosi njegovom kvalitetu i ukazuje da je dio podataka zastario - zaključuje se u saopštenju.