Predloženi budžet izuzetno osjetljiv - Ako padne potrošnja, padaju i prihodi

Predlog budžeta za narednu godinu izuzetno je osjetljiv na spoljne i unutrašnje šokove i bez znatnog jačanja fiskalne discipline i institucionalnog okvira, nosi visok stepen makroekonomskog rizika, ocijenio je finansijski konsultant Stevan Gajević.

Imajući u vidu da je predviđeno da od 3,07 mlrd EUR izvornih prihoda, skoro polovinu ili 1,47 milijardi čini porez na dodatu vrijednost (PDV), Gajević je rekao Pobjedi da to ukazuje na veliku zavisnost od te vrste prihoda.

On je dodao da to javne finansije stavlja pod pritisak potrošnje kao osnovnog cilja i stanja ekonomije, jer ako ona padne, za njom padaju i prihodi.

Gajević je kazao da je u prvih osam mjeseci ove godine prihod budžeta rastao samo 0,6% u odnosu na isti period prošle godine, kao i da uz nastavak takvog trenda, gledano kroz prizmu konzervativne ekonomije, planirani skok prihoda od 200 miliona u idućoj godini, izgleda preambiciozno.

On je upozorio da ukoliko inflacija ostane niska, kako u Ministarstvu finansija planiraju ispod tri odsto, a rast bude sporiji od planiranog, to će stvoriti i veći pritisak na ostvarivanje optimistično projektovanih prihoda.

- Nije neopravdano da se uzme optimistični trend kod računanja većih prihoda, ali realno gledano, postoji znatan rizik da se plan ne ostvari. Kako je budžet u osnovi planski dokument sa karakterom tačnog, smatram da je projekcija optimistična i da je treba tretirati kao "cilj", ali ne kao zagarantovanu stvar - saopštio je Gajević.

Komentarišući najave Ministarstva finansija da se tekući rashodi, odnosno plate, penzije i redovna potrošnja planiraju pokriti iz tekućih prihoda, on je rekao da je to u teoriji svakako moguće, ali da u praksi postoji visok rizik da se mora posegnuti za novim zaduženjima ili rebalansom. Tako da ukoliko prihodi kasne, što se vidjelo ove godine, tekući budžet može biti ugrožen.

- Ako dođe do nepredviđenih troškova, kao što je povećanje plata, penzija, socijalnih izdataka ili drugih javnih rashoda, tada će se javiti potreba za dodatnim zaduženjem ili smanjenjem kapitalnih izdataka. Iako Vlada tvrdi da će nova zaduženja ići samo na dug i kapitalne projekte, praksa često pokazuje da granica između "tekućeg" i "kapitalnog" nije uvijek čista, jer održavanje infrastrukture, garancije i subvencije često prelaze u sivu zonu - naveo je Gajević.

On smatra da bi realnije budžetiranje sa manjim apsolutnim vrijednostima bilo bolje i za opšti državni interes, te korisnije da se budžet projektuje u punoj fiskalnoj disciplini, odnosno da se i prihodi i rashodi postave konzervativno i realno.

- Fiskalna disciplina osim navedenog podrazumijeva i jednakost prihoda i rashoda. Kako je cilj i smisao budžeta da se poštuje i da predstavlja krovni dokument državnih finansija, smatram da je na strani rashoda trebalo dodatno raditi da se svi neproduktivni rashodi uklone, pa čak i smanje zarade zaposlenima u javnom sektoru ako nije moguće drugačije reagovati, jer je puno bolje isplatiti ono što je moguće i što je zarađeno, pa malo i uštedjeti, od stalnog kratkoročnog zaduživanja u cilju preklapanja obaveza - kazao je Gajević.

On je naveo da se kroz projektovanje budžeta mora imati svijest o tome da to nije biznis plan, već plan realnih pokazatelja.

- Konzervativno postavljen budžet ne znači i makroekonomski loš budžet, jer bi makroekonomskim pokazateljima godili realni i tačni projektovani iznosi, dok bi se rast postizao kroz produktivnost i investicije - objasnio je Gajević.

Komentarišući odluku kojom je u idućoj godini predviđena mogućnost zaduženja od 500 miliona, uz mogućnost dodatne milijarde za fiskalnu rezervu i još skoro dvije milijarde za planirane projekte, on je rekao da je tehnički moguć toliki nivo zaduženja, ali da nosi ozbiljne rizike u slučaju da ekonomija ne raste po planu 3,2 odsto ili kamate i dostupnost kredita ne budu povoljni.

Kreditni rejting B+ vidi realno niskim ocjenjujući da može otežati proces zaduživanja.

- Veći javni dug podiže ranjivost, posebno za državu koja je već izložena šokovima i koja ima relativno otvorenu ekonomiju. Ako kapitalni projekti ne daju brzi povrat ili nijesu dobro upravljani, zaduživanje može postati "trošak" više nego investicija koja generiše prihod - upozorio je Gajević.

On je dodao da je realno da se država zaduži za kompletan iznos od mogućih 3,5 milijarde samo ako svi uslovi budu povoljni, odnosno privredni rast, kontrola inflacije, dobra realizacija projekata te stabilnost globalnih i regionalnih uslova.

- Ako neki od tih faktora zakaže, zaduženje može da postane problem, a ne rješenje. Predviđeni plan je hrabar, međutim kako su u pitanju državne finansije, veliki rizici su izvjesni i realni - kazao je Gajević.

On je upozorio da rizici postoje, odnosno da rast bude ispod planiranog, što bi smanjilo planirani rast prihoda od poreza, čime bi bila ugrožena osnovna konstrukcija budžeta.

- Geopolitička realnost, niskoakomulativnost privrede i drugi faktori dovode i taj scenario u zonu realnosti. U tom slučaju, jaz između prihoda i rashoda moraće se pokriti ili novim zaduženjem ili rebalansom budžeta - saopštio je Gajević.

On smatra da će, iako to formalno negira, Vlada biti prinuđena da se zaduži i za tekuću potrošnju u slučaju da prihodi zakasne, a rashodi ostanu na planiranom nivou. Osim toga, u slučaju slabije realizacije kapitalnih projekata, rizik je dvostruk, jer dug ostaje, a efekti na rast izostaju.

Gajević vidi rizike u inflaciji, i u slučaju da ostane niska i u slučaju da poraste iznad plana.

- Ako inflacija ostane niska, to znači i slabiji nominalni rast prihoda, pa projekcije postaju još osjetljivije. Ali, ako poraste iznad planiranog, prihodi mogu rasti više, ali će realni troškovi zaduženja i servisiranja duga biti skuplji. U slučaju usporavanja turizma ili spoljnog šoka, fiskalna stabilnost bi mogla biti ozbiljno narušena. To bi dodatno povećalo pritisak na deficit zdravstvenog i penzionog sistema, koji su već strukturno problematični. U takvim okolnostima, kreditni rejting Crne Gore bi mogao stagnirati ili se pogoršati, što bi poskupilo novo zaduženje - zaključio je Gajević.