Bajatović: Novi gasni ugovor sa Rusijom do 20. septembra, Srbija razmišlja o proširenju kapaciteta otvaranjem još jednog skladišta u okolini Beograda

Evropska komisija je prošle nedelje predložila postepenu zabranu uvoza ruskih energenata uključujući i gas do 2027. Mađarska i Slovačka traže da se ta odredba izbaci iz 18. paketa sankcija, u suprotnom će blokirati njegovo usvajanje. Dok Evropa razmatra zabranu ruskog gasa, Srbija razmišlja o proširenju kapaciteta otvaranjem još jednog skladišta. Pregovori sa ruskom stranom o novom gasnom aranžmanu još traju ali će on, kako kaže direktor Srbijagasa Dušan bajatović, biti potpisan do 20. septembra.

Vlada Srbije usvojila je ovog mjeseca preventivni plan snabdijevanja gasom koji, kako objašnjava Bajatović, predstavlja standardnu godišnju mjeru.

- Takav dokument sumira šta imate u zemlji – šta proizvodite, šta treba da uvozite, kakve su vam rezerve. Ako nema gasa, treba da bude mazut za elektrane - naveo je u razgovru za RTS Bajatović.

Ključnu ulogu u realizaciji tog plana ima Srbijagas, a Bajatović kaže da se planira osnivanje novog nacionalnog skladišta u okolini Beograda.

- Mi ćemo to projektovati na 350 do 500 mil EUR, jer skladište mora biti i komercijalno – da se puni i prazni. To bi, uz Banatski dvor, stvarno obezbijedilo energetsku sigurnost kada je u pitanju gas - naglašava Bajatović.

Na evropskom nivou, u toku su pripreme za nova pravila o skladištenju, sa ciljem popunjenosti od 90% između 1. oktobra i 1. decembra. Ipak, trenutno je popunjenost skladišta na nivou EU 55,7%, navodi direktor Srbijagasa.

- Lijepo zvuči kad napišu biće pristupačne cijene, ali skladišta ne snabdijevaju – ona samo amortizuju vršnu potrošnju - kaže Bajatović uz ocjenu da su te mjere više "populističkog tipa".

Prema podacima, Evropa trenutno uvozi 91 milijardu kubika gasa iz Norveške, 56 iz Rusije i 45 iz SAD.

- Amerikanci su na vrhuncu, ne mogu da isporuče više. Ako se usvoji zabrana za ruski gas, javiće se manjak i povećanje cijene. To je suština - ističe on.

Što se tiče Srbije, moguća zabrana se neće odnositi direktno, ali problem je u zahtjevu EU za otvaranje tržišta.

- Ako Srbijagas više nije garantni snabdjevač već jedan od aktera, možemo dobiti špekulativno tržište, manjak gasa i neugovoreno snabdijevanje - upozorava Bajatović.

Novi dugoročni gasni ugovor sa Rusijom trebalo bi da bude potpisan do 20. septembra, ali konačna formalizacija čeka odluke vezane za obaveze Srbije prema Evropskoj uniji.

- Nije problem u tome šta treba da potpišemo, već u tome što postoje pravni i finansijski rizici — od mogućih sankcija, do troškova tranzita i isporuke. Do 20. septembra biće potpisan, ali moramo da sačekamo da vidimo kako ćemo da otvorimo tržište, a da zadržimo kontrolu - objasnio je Dušan Bajatović.

On upozorava da bi otvaranje gasnog tržišta, kako zahtijeva Brisel, moglo dovesti do toga da Srbijagas više ne bude garant snabdijevanja.

- Ako dobijemo špekulativno tržište, može doći do manjka gasa, rasta cijena i nesigurnosti za potrošače - dodaje Bajatović.

Ugovor sa Rusijom treba da obuhvati zaštitu od takvih scenarija, ali i da omogući stabilnost snabdijevanja u narednoj deceniji.

Bajatović se osvrnuo i na dalje odlaganje američkih sankcija NIS-u.

- Biće odložene, vjerovatno na dva do tri mjeseca. Ako se riješe pitanja unutar NIS-a, možemo tražiti delistiranje, odnosno da se te sankcije skinu. Bez NIS-a ne možemo da snabdijevamo tržište, ako NIS ne radi – smanjiće se ponuda i povećaće cijene - rekao je Bajatović.