Kapital mikro preduzeća umanjen za četvrtinu od 2019. godine

Mikro preduzeća, koja čine osnovu privrede mnogih zemalja, suočavaju se sa ozbiljnim izazovima i iz godine u godinu bilježe negativan poslovni rezultat. Uprkos rastu broja mikro preduzeća za preko 50% od 2019. godine, kapital ovih preduzeća je danas za četvrtinu manji nego prije pandemije. Izvršni direktor BI konsaltinga Ratko Nikolić ističe u izjavi za Pobjedu da mikro preduzeća bilježe negativne poslovne rezultate i kontinuirano troše svoju kapitalnu osnovu, što ukazuje na nedostatak adekvatne institucionalne podrške.

Ovaj problem je naročito zabrinjavajući s obzirom na to da mikro preduzeća čine 93% ukupnog broja preduzeća, zapošljavaju oko 41% radne snage u realnom sektoru i ostvaruju oko 15% ukupnih poslovnih prihoda - podaci su analize za potrebe projekta Top Business Montenegro 2024. godine.

Nikolić naglašava da je problem kompleksan i pogađa sve sektore mikro preduzeća, koja se suočavaju s izazovima kao što su otežan pristup finansiranju, smanjena ponuda potrebne radne snage, nelojalna konkurencija, nestabilni uslovi poslovanja i netržišni uticaji. Dodatno, povećanje spoljnog trgovinskog deficita i negativni saldo roba i usluga predstavljaju ozbiljne ekonomske izazove, koji su djelimično uzrokovani nižim cijenama izvozne električne energije i povećanom domaćom potrošnjom.

- Na osnovu svega navedenog više je nego jasno da institucionalna podrška poslovanju mikro preduzeća nije dovoljna i da se mora unaprijediti, kako bi se smanjili negativni uticaji na ekonomiju u cjelini - poručuje Nikolić dodajući da se ne može prepoznati da je neki sektor djelatnosti više ugrožen u odnosu na ostale.

- Jednostavno, mikro preduzeća u svim sektorima djelatnosti posluju sa poteškoćama, a izazovi sa kojim se suočavaju su različiti, od otežanog pristupa finansiranju, preko smanjene ponude potrebnog profila radne snage, do nelojalne konkurencije nestabilnih uslova poslovanja i netržišnih uticaja - naglašava Nikolić.

Kao glavni faktor koji su doprinijeli negativnom saldu roba i usluga koji je po prvi put prešao pola milijarde eura u prvom kvartalu navodi povećanje spoljnotrgovinskog deficita u prethodnom periodu.

- Ono je vjerovatno dominantno nastalo kao posljedica niže tržišne cijene električne energije koju izvozimo u odnosu na uporedni period prošle godine, kao i povećane potrošnje u zemlji koja po automatizmu inicira veći uvoz hrane i roba široke potrošnje. I pored toga da su uzroci visokog spoljnotrgovinskog deficita još davno prepoznati, još uvijek ne postoji jasan strateški plan optimizacije strukture crnogorske ekonomije, podrške poslovnim aktivnostima kojima se supstituiše uvoz ili povećava izvoz - ističe Nikolić.

Ono što u značajnoj mjeri zamagljuje situaciju po pitanju spoljnotrgovinskog deficita je, po njegovim riječima, činjenica da kroz turizam imamo jedan vid skrivenog izvoza koji se realizuje kroz prodaju roba i usluga inostranim gostima, koji čine preko 95% u strukturi gostiju.

- Dakle, to formalno nije izvoz, ali jeste roba koja se proda inostranim kupcima dok su u zemlji. Zbog toga je deficit platnog bilansa realno manji nego što zvanični podaci pokazuju, pa mislim da bi tu činjenicu valjalo adekvatno metodološki tretirati - smatra Nikolić.

Negativni saldo, kako naglašava naš sagovornik, ne pogađa nikog posebno, već ekonomiju u cjelini.

Na novom spisku Centralne banke nalazi se 20.600 kompanija sa blokiranim računima, 21 više u odnosu na prethodni mjesec, međutim Nikolić smatra da to nije realna slika stanja likvidnosti.

- Na spisku su uglavnom suštinski neaktivna preduzeća. Na primjer, čak preko 15 odsto subjekata uopšte nije evidentirano u CRPS, kod 90 odsto navedenih subjekata blokada traje duže od 360 dana, a samo 12,5 odsto subjekata sa zadnje, majske liste blokiranih subjekata, predalo je finansijske izvještaje za poslovnu 2023. godinu. Na osnovu toga možemo zaključiti da je većina, skoro 90 odsto subjekata sa liste suštinski poslovno neaktivna i samo zamagljuje sliku stvarnog stanja na planu likvidnosti privrede i urednosti plaćanja obaveza. Zapravo, daje pogrešnu sliku da skoro svako drugo preduzeće u Crnoj Gori ima blokiran račun, što u stvarnosti nije tačno - kazao je Nikolić dodajući da ako ovu grupu realno neaktivnih poslovnih subjekata isključimo sa liste, dobijamo podatak da je oko pet odsto aktivnih preduzeća u blokadi, odnosno svako 20. aktivno preduzeće, što je i dalje visok procenat, ali je realan i na nivou prosjeka u regionu.

Što se tiče duga građana koji se za 25 mil EUR povećao u martu, a za čak 30 miliona u aprilu smatra da je na to uticalo podizanje minimalne penzije.

- Podizanje minimalne penzije na 450 eura, na, po mnogo tačaka upitan način, dovelo je značajan broj penzionera u zonu mogućnosti da se kreditno zaduže kod banaka, što su neki od njih već iskoristili. Za očekivati je da će se rast ovih kredita nastaviti i vjerujem da ovaj portfolio ima potencijal da u narednom periodu naraste i do 200 miliona. Tu treba imati u vidu da će ova pojava zasigurno imati i svoj monetarni uticaj, s obzirom da se odobrenim kreditima multiplikuje efekat povećanja penzija na domaću potrošnju, a time pravi i dodatni pritisak na cijene, s obzirom da se radi uglavnom o potrošačkim i gotovinskim kreditima - poručuje Nikolić.

S tim u vezi, a imajući u vidu visinu kamatne stope na kredite, a shodno tome i uticaj nivoa kreditiranja na domaću inflaciju, on podržava sniženje kamatnih stopa na kredite za investicionu potrošnju, ali ne i u segmentu kreditiranja opšte potrošnje, koju uglavnom čine gotovinski i potrošački krediti.

- Međutim, mislim da se na tržištu dešavaju upravo suprotna kretanja, prije svega zato što je na tržištu gotovinskih i potrošačkih kredita najveća konkurencija, pa je kamatna stopa u padu, a nova, kreditnom multiplikacijom generisana potrošnja, postaje jedan od dodatnih generatora inflatornih kretanja - zaključuje Nikolić.