Novi izvještaj: Pet godina kršenja zakona i smrtonosnog zagađenja od strane termoelektrana na Zapadnom Balkanu

Tokom prošle godine zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu povećalo se u odnosnu na 2021, umjesto da se smanjuje, pokazuje peto izdanje izvještaja "Uskladiti ili Zatvoriti" koji je objavljen juče.

Kako je saopšteno iz NVO Eko tim, u 2022. ono se povećalo u poređenju sa prošlom godinom za sve tri regulisane zagađujuće materije: sumpor dioksid (SO2), lebdeće čestice i azotne okside (NOX). Po prvi put, ukupne dozvoljene vrijednosti za NOX su premašene.

- U 2022. godini, pet godina od kada su 1. januara 2018. godine novi standardi zagađenja vazduha stupili na snagu na Zapadnom Balkanu u skladu s Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije SO2 iz termoelektrana koje su uključene u nacionalne planove smanjenja emisija (NERPs)(2) Bosne i Hercegovine (BiH), Kosova, Sjeverne Makedonije i Srbije su i dalje bile 5,6 puta više od dozvoljenih - navodi se u saopštenju.

Emisije lebdećih čestica su se takođe malo povećale u odnosu na 2021. i prošle godine su bile 1,8 puta više od dozvoljenih. Ukupne emisije NOx su takođe, po prvi put, malo premašile dozvoljen nivo emisija zbog nedostatka investicija u smanjenje NOx, povećanih apsolutnih emisija i smanjenja dozvoljenih emisija u NERP-ovima.

- Uz kršenja NERP-a, sve tri zemlje Zapadnog Balkana s termoelektranama na ugalj koje podliježu odstupanju "opt-out" ograničavanja radnog vremena sada krše ovu odredbu, uključujući Crnu Goru - saopšteno je.

U saopštenju se navodu da termoelektrana u Pljevljima radi ilegalno od kraja 2020, kada je premašila dodijeljenih 20.000 sati dopuštenih nakon 1. januara 2018. U 2022. pridružili su se i blokovi Tuzla 4 i Kakanj 5, kao i srpska elektrana Morava, koji su takođe radili preko svojih ograničenja od 20.000 sati. Sva postrojenja nastavila su sa radom.

Davor Pehchevski, vođa kampanje protiv zagađenje u Bankwatchu kazao je da je nivo zagađenja na Zapadnom Balkanu potpuno neprihvatljiv.

- Vlade se moraju uhvatiti u koštac sa situacijom i ne dozvoliti da elektroprivrede donose svoja pravila. Potreba da se smanji zagađenje i povećaju energetska efikasnost i održivi oblici obnovljive energije, je veća nego ikad. Zbog grubih omaški u ranijim godinama, sada sve treba uraditi dvostruko brže - naveo je Pehchevski.

U 2022. TE Pljevlja povećala je emisije SO2, NOx, i lebdeće čestice u poređenju sa 2021.

Prema riječima Diane Milev Čavor, koordinatora programa za klimu i energiju u Eko-timu, TE Pljevlja je još krajem 2020. godine potrošila 20.000 radnih sati nakon čega je Energetska zajednica pokrenula prekršajni postupak protiv Crne Gore.

- Crna Gora nije ispoštovala odredbe koje predviđaju da postrojenje koje je izabralo tzv. "opt-out" opciju, a koja podrazumijeva izuzeće od primjene poštovanja graničnih vrijednosti zagađujućih materija u vazduh može ostati u pogonu samo ako ne radi duže od 20.000 radnih sati. Integrisana dozvola koja je izdata u martu 2019. godine od Agencije za zaštitu životne sredine data je uz uslov da postrojenje radi maksimalno 20.000 sati a da nakon toga postrojenje može da radi ali samo poštujući stroge standarde Direktive o industrijskim emisijama. To međutim nije ispoštovano - kazala je.

Kako je navela, Energetska zajednica je poslala signale da ona nema dovoljno jake mehanizme da države regiona sankcioniše za prekršaje koje prave.

- Zato region ne shvata dovoljno ozbiljno obaveze prema Energetskoj zajednici. Medjutim, nepoštovanje nacionalnih zakona i medjunarodnih ugovora definitivno nije dobra poruka koju ovaj region šalje Evropi i drugim međunarodnim partnerima. Ekološka rekonstrukcija TE Pljevlja će se završiti tek početkom 2025. a planovi vezni za dalji rad TE Pljevlja nisu definisani Nacionalnim planom za klimu i energiju koji krajem juna Ministarstvo kapitalnih investicija treba da dostavi Energetskoj Zajednici - zaključila je Diana Milev Čavor.