Pet moćnih namirnica koje su neophodne svakom preduzetniku

Stara izreka "ono si što jedeš" izgleda da najviše važi za preduzetnike i taj stav nije sasvim bez osnova.

Prema istraživanju koje je radio New York Eterprise preduzetnici rade čak dva puta više nego regularni zaposleni. Podaci ukazuju da 33% vlasnika preduzeća rade više od 50 sati nedeljno, dok je 25% učesnika u istraživanju izjavilo da tokom sedmice više od 60 sati provedu na poslu.

Zbog velikog angažovanja, stresa, unutrašnjeg pritiska i pritiska okoline, stručnjaci upozoravaju da preduzetnici predstavljaju osjetljivu grupu koja mora da vodi računa o ishrani, unosu makro i mirko elemenata kako bi redukovali brojne zdravstvene rizike. Nepravilna ishrana u kombinaciji sa puno rada povećavaju rizik od kardiovaskularnih oboljenja, pojave hroničnog umora, hroničnog stresa, različitih mentalnih oboljenja koja mogu drastično da umanje kvalitet života i radnu sposobnost.

Ipak, kod ishrane biznismena nije važno samo unositi hranu koja podmiruje tjelesne potrebe, već se mora voditi računa i o namirnicama koje hrane mozak.

Avokado sadrži obilje nezasićenih masnih kisjelina koje potpomažu bolji protok krvi do mozga. Takođe, ove masne kisjeline veoma su dobre za poboljšanje rada srca i smanjenje rizika od kardiovaskularnih oboljenja kojima su preduzetnici naročito podložni.

Avokado takođe sarži antioksidanse, vitamine C, E, K, i kompleks vitamina B. Od mikro nutritijenata tu su prisutni mangan, bakar, magnezijum. Ovo voće bogato je jednim specifičnim jedinjenjem pod nazivom fitosteroli koji kontroliše nivo holesterola.

Svakodnevna upotreba avokada u ishrani doprinosi boljem radu nervnog sistema, boljoj cirkulaciji, povećanju koncentracije i radne sposobnosti zbog bogatstva mineralima.

Kupus, kelj, prokelj, spanać odlični su izvori vitamina A koji pomaže u jačanju koncentracije. Naročito je u ovoj grupi zdrav spanać koji sadrži veliku količinu kombinaciju vitamina A i C. Svakodnevna ishrana koja uključuje navedeno povrće pomaže u poboljšanju kognitivnih sposobnosti, boljoj produktivnosti jer umanjuju posljdice umora.

Dosadašnjim istraživanjama nedvosmisleno je potvrđeno antitoksično dejstvo bijelog luka. Posebno je interesantno to što bijeli luk pomaže oslobađanju mozga od neželjenih otrovnih jedinjenja koje svakodnevno dospijevaju u tijelo, a uz to snižava krvni pritisak.

Međutim, ovo povrće treba konzumirati u umjerenim količinama. Previše bijelog luka neće samo prouzrokovati neprijatne mirise već može da izazove pospanost i osjećaj umora zbog snižavanja krvnog pritiska. Najbolje je koristiti ga u kombinaciji sa drugim namirnicama ili kao začinsku biljku koja će dati bolji ukus jelu.

Orasi su bogati omega-3 masnim kisjelinama i za razliku od ostalih orašastih plodova ima najjače dejstvo na moždane funkcije. Pored toga što utiču na poboljšanje koncentracije, orasi isto tako imaju značajan uticaj i na raspoloženje.

Studija koja je rađena na University of New Mexico utvrdila je da orasi doprinose boljem raspoloženju, redukciji stresa i generalno opuštenijem osjećanju što je za preduzetnike veoma važno da u uslovima napetih poslovnih okolnosti bez tenzija razmotre sve važne aspekte poslovanja.

Riba u svakodnevnoj ishrani donosi mnogo benefita. Sadrži puno joda što je veoma važno za pravilno funkcionisanje kognitivnih funkcija.

Među brojnim vrstama riba, po svom nutritivnom sastavu najviše se ističe losos koji pored joda sadrži obilje omega-3 masnih kisjelina za koje je već rečeno da vrlo pozitivno utiču na mozak.

Ishrana lososom jednom do dva puta nedeljno poboljšaće kognitivne funkcije toliko da ćete i sami primijetiti da neke zadatke obavljate brže i sa manje uloženog napora. Zato bi trebalo da se potrudite da što češće iz svoje ishrane meso mijenjate za ribu. Ako ne losos, onda barem sa nekom drugom vrstom morske ribe kao recimo oslić.

Najbolji način da iskoristie sve benefite navedenih namirnica jeste da ih kombinujete i svakodnevno koristite u ishrani. Povremeni obroci neće napraviti nikakvu razliku. Zdrava ishrana koja zaista djeluje na tijelo i donosi poboljšanje psihofizičkih performansi postepeno se uvježbava dok ne postane svakodneva navika.