"Skriveni dragulj Evrope u kome nikome neće biti dosadno" - Gradovi u Srbiji sve više postaju privlačne turističke destinacije

Beograđani se verovatno i te kako sećaju redovnih slika sa stare Glavne železničke stanice u prestonici, kada su na nju uoči svake Nove godine, vanrednim, dodatnim vozovima, na doček u glavni grad Srbije dolazili brojni Slovenci. Slovenački se u tim danima na železničkoj, ako ne više, ono bar jednako mogao čuti kao i srpski. Mnogi su se tada pitali šta Slovence toliko privlači u Beogradu, a oni su im otkrivali da je to zbog dobre muzike i praznične atmosfere, obilaska lokacija vezanih za istoriju nekada zajedničke nam zemlje, ali pre svega zbog srdačnosti i duha Beograda.

Danas, desetak godina kasnije, Slovenci i dalje rado posećuju Beograd i druge gradove u Srbiji, ali u međuvremenu struktura gostiju koji dolaze u naše gradove, kako bi se upoznali sa našom istorijom, kulturom, kuhinjom, dnevnim i noćnim životom, značajno se promenila. To što poslednjih godina na ulicama naših najpoznatijih gradova u bilo koje doba godine, uz engleski, sve više i više čujemo turski, kineski ili ruski nije slučajnost. I statistika, odnosno podaci resornog Ministarstva turizma i omladine, potvrđuje da je u stalnom porastu broj turista iz ovih zemalja. Primera radi, u 2024. u odnosu na godinu ranije broj gostiju iz Kine porastao je za čak 70%, gostiju iz Turske za više od 15%, a iz Rusije za 8%. Značajan rast, i to dvocifreni, zabeležen je i kada je reč o broju gostiju iz Bugarske (19,6% više nego u 2023. godini), iz Hrvatske (11,5%) i Rumunije (11,2%).

I na mesečnom, kao i na godišnjem nivou, turistički poslenici, godinama se hvale kako raste broj gostiju različitih generacija koji i u grupama, ali i u sopstvenoj organizaciji, posećuju najpoznatije srpske gradove, pre svih Beograd, Novi Sad i Niš. Neki u okviru vikend tura ili produženog vikenda, drugi u okviru city break obilazaka...

Kako pojašnjavaju iz PKS, strani turisti koji posećuju Beograd i Novi Sad najčešće traže urbane i kulturne sadržaje. Beograd, kao glavni grad, nudi bogat noćni život, kulturne manifestacije, galerije, muzeje i istorijske spomenike. Novi Sad, s poznatim festivalom, privlači posetioce zainteresovane za muziku i umetnost, ali i za kulturne i istorijske ture. Turisti žele da istraže urbani ambijent kroz pešačenje, biciklizam, a i da uživaju u savremenim restoranima, kao i u lokalnim vinima, navode iz PKS.

Kako kažu poznavaoci iz ove oblasti, iako u naše gradove turisti dolaze iz različitih razloga, postoje određeni obrasci u njihovim preferencijama pa tako mlađi uglavnom biraju pomenute gradove zbog dinamičnog noćnog života, pristupačnih cena i događaja, pri čemu se posebno ističe Exit. Sa druge strane, turisti koje privlači kultura, dolaze vođeni željom da istraže muzeje, galerije i istorijske atrakcije, dok city break turisti žele da iskuse atmosferu gradskih četvrti, uživaju u lokalnoj gastronomiji i posmatraju svakodnevni život stanovnika. Sve prisutniji su, kako naglašavaju stručnjaci, i digitalni nomadi, koji u Beogradu pronalaze povoljan životni standard i dobru infrastrukturu za rad, sa sve više coworking prostora i opcija za duži boravak.

Ako se može suditi na osnovu odgovora iz Privredne komore Srbije, destinacije u Srbiji, kada je reč o na primer mladima iz Kine, Turske i Rusije, nude upravo ono što njima i odgovara.

- Mladi turisti, naročito iz ovih zemalja, preferiraju dinamične aktivnosti, zabavne sadržaje, noćni život i kulturne manifestacije. Ovaj segment turista traži iskustva koja kombinuju zabavu, avanturu i društvene interakcije, pa su festivali kao i avanturistički turizam, popularni među njima – navode iz PKS.

Ipak, u nedostatku drugih dodatnih, preciznih podataka o tome šta to sve više privlači strane turiste da se u odabiru gradskih destinacija u Evropi odluče za naše gradove, kao svojevrsna smernica i putokaz u tom istraživanju možda najbolje može da posluži ono bez čega se u današnje vreme ne može, a to su društvene mreže i internet. Jer, na njima godinama unazad turisti različitih generacija i iz različitih delova sveta marljivo i gotovo na dnevnom nivou objavljuju svoje utiske, doživljaje i iskustva stečena u toku obilaska gradova u Srbiji.

Iako bi se u prvi mah moglo pomisliti, ukoliko se gleda razlika u generacijama i to iz kojih zemalja turisti dolaze, da oni imaju i prilično različita interesovanja i želje, to je samo donekle tačno. Ono što poručuju "beogradski video spomenari" koje strani turisti kače na internet u toku ili neposredno posle posete našem glavnom gradu, jeste to da postoji desetak lokacija koje gotovo svi oni preporučuju, bez obzira na zemlju porekla ili generaciju.

Tako se redovno preporučuje Beogradska tvrđava sa brojnim istorijskim tačkama i bogatim zelenilom, a kao dodatna preporuka sve većeg broja stranih gostiju onim budućim, jeste gledanje zalaska sunca sa tvrđave i hvatanje tog momenta kamerom.

Očekivano, na listi stranih turista pod "obavezno" je i šetnja Knez Mihailovom, koja se, kako se čini preporučuje ne toliko zbog brojnih radnji i butika, koliko zbog njenog šarma kome doprinosi arhitektura ulice u kojoj se stapaju istorijski i moderni stilovi, i zbog toga što ova ulica gotovo tokom celog dana pulsira.

- Ona je svojevrsno srce i duša Beograda, u njoj možete provesti gotovo ceo dan i neće vam biti dosadno - jedna je od preporuka turista u video zapisima koji se mogu naći na internetu na temu obaveznih lokacija u Beograd.

Nezaobilazna stanica kod većine gostiju Beograda je, takođe očekivano, Skadarlija. U njoj goste glavnog grada ne privlači samo ukusna hrana u brojnim restoranima, već sve ono što, kako kažu, čini dušu ove ulice - njena kaldrma, muzika koja dopire iz ugostiteljskih objekata, ali i sama istoriji ove ulice, pre svega umetnička i boemska.

Muzej Nikole Tesle, ture rečnim brodovima, a sve više i Sava promenada sa brojnim kafeima i restoranima, takođe se navode kao nešto što obavezno mora da se vidi i poseti u Beogradu, bez obzira na to da li te preporuke dolaze od mlađih ili starijih turisti.

I dok mnogi žitelji glavnog grada smatraju da Beogradu nedostaje zelenila i zelenih površina, da je grad "pod betonom", zanimljivo, stranci naš glavni grad vide kao prilično zelen, sa dosta drveća i parkova. Kao neke od glavnih oaza koje se nalaze na popisu onog što u Beogradu treba obavezno obići nalaze se Tašmajdanski i Topčiderski park, Košutnjak i naročito Avala. Nju strani gosti u svojim video zapisima opisuju kao mesto "za opuštanje i predah u svežem vazduhu od užurbanog grada" uz sugestiju da na njoj nikako ne treba zaobići Avalski toranj zbog "veličanstvenog pogleda sa njega na grad"

Iako se možda na bi očekivalo, strance sa različitih podneblja, i te kako zanima obilazak verskih objekata, pre svih onih koji su i arhitektonski važni. Naravno, tu se izdvaja Hram Svetog Save, ali uz njega se preporučuju i posete Crkvi Svetog Marka, Crkvi Ružici, Bajrakli džamiji.

Decenijama je poznato lokalno "potkačivanje" ponosnih Zemunaca, da je Zemun glavni grad Beograda, a interesantno je da posebnost ove beogradske opštine vide i stranci pa odlazak u Zemun opisuju kao potpuno drugo iskustvo, kao posetu "gradu u gradu". A tamo, njihova redovna stanica je Gardoš i poseta restoranima i kafeima u starim zemunskim ulicama.

Ali, sa druge strane, postoje ipak neke razlike, kada je reč o afinitetima turista. Mlađi gosti Beograda, osim ovih "glavnih" tačaka koje su većini u fokusu, budućim gostima preporučuju i da obavezno osete duh Dorćola, njegovih sporednih ulica i deo alternativne umetničke scene koja deluje u dorćolskim lokalima. Preporuka je i da se, dok šetaju trotoarima Dorćola, prepuste zvuku škripe starih tramvaja po šinama duž dorćolskih ulica.

Dodatni lokalni "vajb", ukazuju i mlađi, ali i oni nešto stariji turisti, može se i te kako osetiti i na beogradskim pijacama u centru grada.

Sve u svemu, bez obzira na godište i zemlju porekla, gosti našeg glavnog grada u svojim "video knjigama utisaka", na društvenim mrežama i jutjubu, Beograd opisuju kao skriveni dragulj Evrope u kome nikome neće biti dosadno.

- U njemu su svi u pokretu, stalno je živo i danju i noću. Iako zvuči možda pomalo smelo i preterano, i te kako me asocira na Njujork i život u njemu - ukazao je jedan jutjuber u svojim utiscima o Beogradu.

Nije samo Beograd redovno u video objektivu stranih gostiju, već su iz godine u godinu sve više u njemu i Novi Sad i Niš. Novi Sad, jasno je, priličnu popularnost kao destinacija, među strancima je stekao zbog čuvenog Exita, ali ako se može suditi prema jutjub objavama poslednjih godina, "Srpska Atina" je na ruti turista iz različitih delova sveta sve češće i u mesecima koji nemaju veze sa Exitom.

Prednost Novog Sada, ističu oni, između ostalog, u tome je što većina najzanimljivijih i najvažnijih lokacija u njemu može da se obiđe pešaka, bez potrebe za bilo kojim prevoznim sredstvom. U samom gradu, posetioce sa različitih meridijana, privlači pre svega arhitektura zdanja u strogom centru grada, čuvena Sinagoga, Trg slobode i njegovo okruženje, a jednako i vrlo dinamične Zmaj Jovina i Dunavska ulica.

Onda, naravno, Dunavski park, pa na Petrovaradinsku tvrđavu preko mosta, preporučuju stranci. U duhu Novosađana, turisti iz inostranstva preporučuju da se, kada se stigne na tvrđavu, ne žuri, nego da se svaki njen deo natenane obiđe uključujući i ulice podgrađa sa zanimljivim zanatskim i ugostiteljskim objektima sa autentičnim proizvodima. I za kraj, pogled sa tvrđave na moćni Dunav i centar grada. A onda nazad pa jednako natenane duž prijatnog novosadskog keja, poručuju budućim gostima oni koji su u toku svoje vikend ili city break ture osetili duh Novog Sada.

Onima koji planiraju da malo duže ostanu u ovom gradu, njihove turističke prethodnice preporučuju i odlazak u Sremske Karlovce, obilazak njihovih vinskih podruma i šetnju kroz ulice koje krase istorijski važna zdanja.

Što se tiče Niša, jedna od glavnih asocijacija stranaca na ovaj grad, ako se može suditi na osnovu njihovih video zapisa sa Nišave, jeste Konstantin Veliki i sve što ima veze sa njim, pa zbog toga mnogi među njima, kada dođu u Niš idu tragovima Konstantina, tražeći lokacije koje su u vezi sa tim periodom istorije. Ali ne samo to. Stranci jednako uživaju i u pešačkoj zoni Niša, šetnji duž keja sa koga pogled puca na obližnju Nišku tvrđavu, koju, kada do nje stignu, sa naročitom pažnjom istražuju.

Oni upućeniji, a pre svega poznavaoci i ljubitelji istorije, u okviru svoje niške ture ne zaobilaze ni lokalitet Medijana, nekadašnji logor Crveni krst kao ni Ćele-kulu.

Kada se govori o turističkoj ponudi gradova u Srbiji, uglavnom se misli na ponudu namenjenu stranim turistima, atrakcije i lokacije koje bi njima bile zanimljive za obilazak. Ali, jasno je da ta ponuda, njima namenjena, ne može da bude u potpunosti ista kao ona za koju su zainteresovani domaći turisti, a kojima je poznato ono što je strancima atrakcija.

Da domaćim gostima, ali i domaćem stanovništvu i te kako treba ponuditi nešto specifičnije, što nije osnovna istorija i osnovna priča koju većina nas zna, u godinama za nama prepoznao je deo turističkih radnika i poslenika, pre svega turističkih vodiča. Oni su, vođeni tom mišlju, rešili da odu korak dalje i osmisle vođene ture u čijem fokusu će biti manje poznate priče iz istorije srpskih gradova.

Jedan od tih inovativnih vodiča je i Sanja Đaković, koja je pre osam godina pokrenula turu "Ljubavna šetnja Beogradom" koja je u međuvremenu, posle inicijalnog uspeha, postala sastavni deo turističke ponude glavnog grada i koja se potom dodatno razvijala.

- Kada sam kretala pre osam godina sa tom turom, preporuke kolega iz turizma su bile da se ne upuštam u takvu vrstu programa jer, kako su rekli, za njih ne postoji interesovanje. Na moju veliku radost pokazalo se ipak drugačije. Jedan lep broj gostiju koji dolaze na šetnje mogu već slobodno da nazovem stalnim gostima koji čekaju da osmislim neku novu temu i dođu. Neretko se dešava da se vraćaju na šetnje, ali i da neku od šetnji organizuju za proslavu rođendana, druženja sa kolegama iz firmi… Posebno me raduje kada na šetnje dovedu decu, jer je to zabavan način da se sazna više o istoriji grada, a samim tim da se grad više voli i čuva, jer kao što je rekao Duško Radović "on nema nikog drugog do nas" - navodi Đaković.

"Ljubavna šetnja Beogradom", ona prva, jer ih sad ima četiri, počela je 2018. godine i evo ulazimo već u osmu kalendarsku godinu kako ta šetnja postoji, naglašava ona.

- Tematske šetnje su se izrodile iz mog razmišljanja da i Beograđani mogu da budu turisti u sopstvenom gradu. Polazeći od postavke da neke osnovne stvari iz istorije naši ljudi znaju, naravno da im treba ponuditi drugačiji sadržaj nego strancima koji dolaze na kratko u neki grad i o gradu znaju malo ili nimalo. Krenula sam sa ljubavnom tematikom, jer nema lepše teme od ljubavi, ali se tokom šetnje gostima ispriča puno toga, šta su sve ljudi o kojima govorim radili i uradili, po čemu su značajni i tokom svake od šetnji nastojim da "osvetlim" neke izuzetno važne ličnosti za našu istoriju koje smo pomalo potisnuli ili zaboravili - ističe Đaković dodajući da je jedna ljubavna šetnja neminovno vodila drugoj.

- Kada krenete da istražujete ljubavne priče znamenitih ljudi iz naše istorije, shvatite da je većina njih, osim vrlo zanimljivih života i onoga što su nam ostavili u nasleđe, imala i vrlo zanimljive ljubavne priče, tako da bi bilo "šteta" da se te priče ne ispričaju. Kao što sam rekla, sada imam ukupno četiri šetnje sa ljubavnom tematikom i svaka od njih ima svoju rutu. Prva ide od Pionirskog parka do škole Kralj Petar Prvi i tu se pričaju ljubavne priče Andrića, Crnjanskog, Nušića, Jelisavete Načić…Druga ide od Kosančićevog venca do Trga republike i pričaju se ljubavne priče: Olje Ivanjicke, Velimira Rajića, Aleksandra Deroka, Anice Savić Rebac, Slobode Trajković i Lole Ribara. Treća je "Ljubavna šetnja Dorćolom" i tokom nje gosti čuju ljubavne priče Duška Popova, Pašića, Mokranjca, Skerlića, Ksenije Atanasijević, Meše Selimovića…I najnovija koja je startovala nedavno nosi naziv "Ljubav u muzeju" i šetajući Narodnim muzejem pričamo ljubavne priče naših znamenitih umetnika - pojašnjava ona.

Kada je shvatila da pre svega domaće turiste, ali i Beograđane i te kako interesuju ove šetnje sa manje poznatim pričama iz istorije grada, Sanja Đaković nije na tome stala, pa je pokrenuli u međuvremenu i druge tematski specifične i zanimljive ture.

- Za osam kalendarskih godina ukupno sam osmislila 10 tematskih šetnji i nadam se da to neće biti kraj. Osim četiri šetnje na ljubavnu tematiku, tu je još "Ulica kralja Petra, istorija grada u 1.000 koraka", kroz koju stvarno može da se ispriča gotovo cela istorija grada, zatim šetnja "Zadužbinari, plemeniti ljudi velikog srca", tokom koje govorimo o tim plemenitim ljudima koji su nam gradili škole, bolnice, zgrade u centru grada na kojima stoje natpisi da su u pitanju zadužbine, ali ih mi najčešće ne primećujemo. Šetnja "Dame, od mnogih hrabrosti stvorene" je posvećena znamenitim damama i kriterijum za odabir dama o kojima ću pričati je bio da su nešto po prvi put izborile za nas dana, te tako pričam o prvoj novinarki, doktoru nauka, pilotu, docentkinji, lekarki… Tu su i šetnje tokom koje govorim o zabavi u Beogradu do Drugog svetskog rata, kriminalu, "Crvenim fenjerima". Ideja mi je bila da gostima kroz različite teme dam pregled života u Beogradu u prošlosti. Vrlo često se dešava da se šetnje "isprepletu" u smislu da, nešto što sam govorila gostima u jednoj šetnji se dopuni kroz novu temu i novu šetnju. Često mi gosti kažu da, kad prođu većinu, ili sve šetnje, kao da sklope mozaik beogradske istorije - navodi Đaković.

Tematske šetnje koje ona radi, kako dodaje, prvenstveno su posvećene našim gostima, odnosno ljudima koji kako-tako znaju za ličnosti o kojima govori. No, već nekoliko godina unazad jedna turistička agencija iz Hrvatske za dan zaljubljenih organizuje "Ljubavnu šetnju Beogradom", pa tada Sanja napravi mešavinu priča iz sve četiri ljubavne šetnje.

- Kao pojedinci dolazili su i gosti iz Makedonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, ali i iz Italije. Jedan naš zet Italijan je bio na šetnji "Iz policijskih beležnica: Ubistva i zavere u Beogradu" i šetnja mu se dopala, pa je šetnje preporučivao svojim sunarodnicima. Ako govorimo o polnoj i starosnoj strukturi gostiju, to su uglavnom žene od tridesetak godina, pa naviše - ističe Sanja.

Turistički poslenici, stručnjaci i nadležni iz oblasti turizma uveravaju da se Srbija i te kako trudi da prilagodi svoje urbane destinacije potrebama stranih turista kroz bolju infrastrukturu, multijezične usluge, internacionalne restorane i ugostiteljske objekte, ali i kulturne manifestacije koje imaju međunarodni karakter. Domaći turisti preferiraju autentične i lokalne doživljaje, pa gradovi nude atrakcije kao što su etno-vikendice, folklorne manifestacije…

Preporuka poznavalaca iz ove oblasti je da bi nadalje naši gradovi mogli da razviju inovativne ture koje nude jedinstveno iskustvo, poput "mystery tours" inspirisanih lokalnim legendama ili "escape room" avantura koje kombinuju istraživanje grada i rešavanje interaktivnih zadataka. U Beogradu već postoji koncept "escape room-a" na otvorenom, gde posetioci kroz potragu za blagom obilaze znamenitosti grada dok rešavaju zadatke. Slično tome, Novi Sad bi mogao da razvije svoju verziju ove igre, koristeći svoje turističke atrakcije, Petrovaradin i centar grada, kao kulisu za interaktivnu avanturu, savetuju stručnjaci.

Kako zaključuju sagovornici sa kojima smo razgovarali, inspiracija za dalji razvoj se može pronaći u primerima poput Genta u Belgiji, gde je ceo grad pretvoren u "escape room" igru. Ovo bi doprinelo razvoju originalnih turističkih koncepata i pružilo turistima pamtljivo iskustvo.

Kako napominju, i digitalizacija bi dodatno mogla da obogati city-break turizam. Kao primer se navodi aplikacija TO Vojvodine - "Vojvodina Travel", koja nudi detaljan pregled turističkih sadržaja širom Vojvodine, uključujući interaktivne mape i vodiče. Ili aplikacija "Novi Sad - Guide" koja omogućava posetiocima da lako pronađu informacije o znamenitostima, restoranima, tržnim centrima u Novom Sadu.