Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vijesti
Uvoz raste brže od izvoza: Trgovinski minus BiH veći od 10 mlrd KM
Komentari
Ilustracija (Foto: frank mckenna/unsplash)
Zbog toga je spoljnotrgovinski deficit premašio 10,7 milijardi KM, a ekonomisti upozoravaju da su među ključnim problemima niska konkurentnost domaće proizvodnje i nedovoljna ulaganja u nove industrijske kapacitete.
EU ostaje glavno tržište za domaće izvoznike
Najsnažniji oslonac bh. izvoznika i dalje je tržište Evropske unije.
– U zemlje EU od januara do septembra izvezena je roba u vrijednosti od 10,23 milijarde KM, što je za 10,2 odsto više nego u istom periodu prošle godine – navodi se u podacima Agencije za statistiku BiH.
Istovremeno, uvoz iz EU povećan je za 9,6 odsto i dostigao je 14,15 milijardi KM. Pokrivenost uvoza izvozom u trgovini sa zemljama EU iznosila je 72,3 odsto.
Trgovina sa zemljama CEFTA bilježi drugačiji trend. Izvoz je smanjen za 5,1 odsto, na 2,08 milijardi KM, dok je uvoz povećan za 1,4 odsto i dostigao je 2,81 milijardu KM.
Pokrivenost uvoza izvozom u trgovini sa zemljama CEFTA iznosila je 73,8 odsto, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.
Ekonomisti upozoravaju na slabu konkurentnost privrede
Predrag Mlinarević, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, istakao je za Nezavisne novine da brži rast uvoza od izvoza ukazuje na nisku konkurentnost domaće proizvodnje i visok nivo uvozne zavisnosti.
– To postaje očigledno kada se analizira struktura našeg izvoza, u kojem dominiraju resursno intenzivni proizvodi nižeg nivoa dodate vrijednosti i tehnološkog sadržaja. Kao rezultat toga imamo situaciju u kojoj cijene uvoznih proizvoda brže rastu od cijena izvoznih i doprinose rastu trgovinskog deficita – kazao je Mlinarević.
Istakao je da je za prevazilaženje ovakvog stanja potrebna strukturna transformacija privrede, uz podsticaje za proizvodne djelatnosti višeg nivoa dodate vrijednosti i tehnološke sofisticiranosti, kako kroz domaće tako i kroz strane direktne investicije.
– U suprotnom ćemo, uz manje varijacije izazvane kretanjem cijena sirovina na svjetskom tržištu, svjedočiti sličnim trendovima kada je u pitanju spoljnotrgovinska razmjena – zaključio je Mlinarević.
Gašenje industrijskih kapaciteta dodatno pogoršava stanje
Ekonomista Igor Gavran kazao je za Nezavisne novine da su ovi podaci poražavajući, ali, nažalost, nimalo neočekivani.
– Naime, svjedoci smo da ignorisanje potreba privrede od strane nadležnih vlasti već godinama rezultira stagnacijom i daljim padom industrijske proizvodnje. Značajni industrijski kapaciteti poput Koksare u Lukavcu su zaustavljeni, a cijela industrija čelika je praktično pred gašenjem – istakao je Gavran.
Firme:
Agencija za statistiku BiH Sarajevo
Ekonomski fakultet Istočno Sarajevo
GLOBAL ISPAT KOKSNA INDUSTRIJA d.o.o. Lukavac
Tagovi:
Ekonomski fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu
Koksara LukavacPredrag Mlinarević
Igor Gavran
CEFTA
spoljnotrgovinska razmjena
trgovinski deficit
konkurentnost privrede
industrijska proizvodnja
domaća proizvodnja
strane direktne investicije
Komentari
Vaš komentar
Naš izbor
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.