Američka centralna banka podigla kamatnu stopu prvi put od 2023. zbog inflacije od 3,7%

Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) prvi put je, poslije tri godine, povećala ključnu kamatnu stopu u nameri da ukroti uporno visoku inflaciju u SAD, dok je predsednik SAD Donald Tramp tražio da kamata smanji.

Kamata je povećana za četvrtinu procentnog poena i sada iznosi 3,9%. Vremenom može donijeti veće troškove kredita za kupovinu nekretnina i automobila.

Fed je najavio još jedno povećanje kamatne stope krajem ove godine - na 4,1% radi smanjenja stope inflacije na ciljanih dva odsto, ali analitičari to ne očekuju na narednom sastanku Odbora Fed u oktobru, svega nekoliko dana uoči poslaničkih izbora.

Građani SAD se muče sa skupoćom u prodavnicama i na benzinskim pumpama, kao i sa velikim troškovima stanovanja, pa je problem priuštivosti glavna tema za novembarske izbore poslanika za Kongres SAD gde republikanci ionako u oba doma imaju tanku većinu.

Rat u Iranu je već pogurao cijena benzina za više od sedam odsto u odnosu na avgust, što je zaprijetilo širenjem inflatornog talasa kroz cijelu ekonomiju, a istraživanja pokazuju da se rast ključnih potrošačkih cijena u avgustu ubrzao, između ostalog i hrane.

Kevin Varš, Trampov izabranik je predsjedavajući Feda od maja. Prošle godine je više puta rekao da bi Fed mogao da spusti kamatnu stopu. Za to se javno zalagao Tramp da bi pojefitinilo pozajmljivanje novca i u aprilu rekao da će biti "razočaran" ako Varš ne spusti kamatnu stopu, ali Varš je odgovorio da to nije obećao.

Vorš bi takođe mogao uživati određenu zaštitu jer mu je tast Ronald Lauder – Trampov prijatelj i milijarder koji je finansijski podržavao njegove predizborne kampanje.

Po mjerilu koje preferira FED, inflacija je u julu iznosila 3,7% u odnosu na prethodnu godinu, dok je u aprilu 2025. godine, neposredno pre nego što je Tramp uveo sveobuhvatne carine, bila 2,3%. Bazna inflacija, koja isključuje nestabilne kategorije hrane i energenata, iznosila je 3,3% u julu što je više od 3% zabeleženih neposredno pre rata sa Iranom i znatno iznad ciljane vrednosti FED-a.

Savezna vlada je danas saopštila da je maloprodaja u avgustu porasla za 1,2% u odnosu na jul, što je znak da potrošači i dalje troše značajna sredstva, uprkos istraživanjima raspoloženja koja pokazuju da Amerikanci i dalje pesimistično gledaju stanje privrede. Snažna potrošnja ukazuje na to da kamatne stope na dosadašnjim nivoima ne moraju nužno da koče ekonomiju niti da usporavaju inflaciju.

- Iako je neizvjesnost i dalje visoka, dijelom zbog geopolitičkih događaja (rata s Iranom), domaća potrošnja se pokazala otpornom - naveo je FED, verovatno aludirajući na kontinuiranu potrošnju stanovništva i velika ulaganja velikih tehnoloških kompanija u centre podataka za veštačku inteligenciju.

Viša inflacija nije posljedica samo cijena goriva. Kontinuirana ulaganja u veštačku inteligenciju dovela su do rasta cena kompjuterskih čipova i druge elektronske opreme, što je doprinijelo ukupnoj inflaciji. Carine takođe mogu povećavati određene troškove, poput cijena kućnih aparata, koje su prošlog mjeseca porasle.