Početna

Vijesti

Gomilanje rizika u evrozoni, uz usporen rast i povišenu inflaciju

Izvor: Biznis.rs

Subota, 30.05.2026.

08:03

Komentari

Podeli

(Foto: Pixabay.com/Hans)

U konkretnoj situaciji, pri povišenoj inflaciji i uz slab privredni rast, kao što je sada slučaj u evrozoni, centralne banke koriste Tejlorovo pravilo, formulu koja im daje smjernicu kako da definišu kamatnu stopu u zavisnosti od inflacije i privredne aktivnosti. Treba definisati ciljnu stopu inflacije i privrednog rasta, a formula će pokazati koja kamatna stopa će voditi privredu upravo ka tom cilju, navela je za Biznis.rs profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu u penziji Danica Popović, povodom polugodišnjeg izvještaja Evropske centralne banke (ECB) o finansijskoj stabilnosti.

- To je važno jer se tako dobija transparentan i predvidiv okvir monetarne politike, što pomaže da se izbjegnu politički pritisci. Takođe, upravo ovo pravilo omogućava analitičarima da procijene da li je centralna banka "previše labava" ili "previše restriktivna". Jasno je da je privredni rast prilično "labav", kao i da bi trebalo što više smanjiti kamatnu stopu, a to se svakako neće desiti pri trenutnoj inflaciji od tri, kada je ciljna inflacija samo dva procenta. To svakako za preduzetnike nije sjajna vijest, ali je dobro da je imaju - ocijenila je Popović.

Evropska centralna banka je upozorila da bi rat SAD i Izraela protiv Irana i energetski šok koji je uslijedio mogli ozbiljno da ugroze privredni rast evrozone, povećaju troškove zaduživanja i dodatno opterete javne finansije evropskih država. Ona smatra da se ti rizici dodatno pojačavaju zbog postojećih trgovinskih tenzija i ranjivosti finansijskih tržišta.

Prema procjeni ECB, rast cijena energije izazvan sukobom na Bliskom istoku mogao bi da poveća inflaciju i istovremeno uspori ekonomiju Evrope. U pojedinim scenarijima inflacija bi mogla da dostigne između tri i četiri odsto, dok bi rast privrede evrozone mogao da padne na oko 0,9 odsto. Takva kombinacija visoke inflacije i slabog rasta dodatno komplikuje vođenje monetarne politike.

ECB ističe da finansijska tržišta za sada djeluju previše mirno uprkos ozbiljnim geopolitičkim rizicima. Akcije su i dalje na visokim nivoima, troškovi korporativnog zaduživanja ostaju relativno niski, a razlike u prinosima državnih obveznica među članicama evrozone nisu značajno porasle. U Frankfurtu strahuju da investitori možda potcjenjuju moguće posljedice produženog energetskog šoka.

Evropska centralna banka upozorava da bi dugotrajan rast cijena energije mogao izazvati naglu promjenu raspoloženja na tržištima državnih obveznica. U tom slučaju investitori bi mogli početi da sumnjaju u sposobnost pojedinih država da održavaju javne finansije pod kontrolom, što bi dovelo do naglog rasta kamata na državni dug. Takav scenario bi zatim pogodio i kompanije, jer bi poskupjelo korporativno zaduživanje.

ECB navodi da bi mogao nastati "začarani krug" u kojem skuplje finansiranje dodatno slabi ekonomiju, što opet povećava strah investitora i dodatno podiže troškove zaduživanja širom Evrope.

Poseban problem predstavlja činjenica da evropske vlade već imaju ogromne potrebe za finansiranjem. Države istovremeno povećavaju vojnu potrošnju, finansiraju zelenu tranziciju i pokušavaju da zaštite građane i kompanije od rasta cijena energije. ECB ocjenjuje da sve to smanjuje fiskalni prostor i mogućnost vlada da odgovore na novu krizu.

- Nažalost, pokazalo se da trenutna geopolitička situacija ima svoju cijenu – inflaciju je nemoguće smiriti dok se ne smire političke turbulencije. Stoga se ovdje ECB mnogo i ne pita. U svakom slučaju primijeniće konzervativnu politiku, žrtvovaće rast da bi obuzdala inflaciju, i čekaće, kao i mi, da se politička situacija smiri. Bez toga, ECB će samo da sanira te spoljne šokove, što će po pravilu da koči privredni rast - objasnila je Danica Popović, dodajući da su zabilježene promjene prilično niskog intenziteta i da ne zahtijevaju da ECB mijenja strategiju.

Prema riječima Ivana Nikolića, naučnog saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu, za monetarno popuštanje ECB nema mjesta.

- Treba očekivati status quo ili možda čak povećanje kamatnih stopa. Pogotovo imajući u vidu preporuku MMF-a da je bolje da se ovaj efekat prelije na cijene, nego da intervenišu zemlje preko fiskalne politike. Nezahvalno je praviti procjene na duži rok, a u ovom trenutku još nije kritično u toj mjeri da bi ECB posebno brinula. Inflacija je relativno umjerena - kazao je Nikolić za Biznis.rs.

On je ocijenio da je nizak privredni rast u evrozoni djelimično u vezi sa krizom na Bliskom istoku, a da su problemi dublji, kao i da ostaje pitanje da li će nizak privredni rast biti praćen visokom inflacijom.

U izvještaju ECB stoji da dodatni rizik za finansijsku stabilnost evrozone dolazi iz sektora hedž fondova i drugih nebankarskih finansijskih institucija. ECB navodi da su hedž fondovi sve prisutniji na tržištima državnih obveznica i da u normalnim okolnostima povećavaju likvidnost tržišta. Međutim, pošto često koriste visoku finansijsku polugu, nagle promjene raspoloženja investitora mogu izazvati veoma oštre padove cijena i destabilizaciju tržišta.

Centralna banka upozorava i na opasnosti koje dolaze od nebankarskih finansijskih posrednika, poput investicionih fondova i privatnih kreditnih fondova. Ti sektori su manje transparentni, slabije regulisani i često nose veći nivo zaduženosti. ECB smatra da bi problemi u tom dijelu finansijskog sistema mogli lako da se preliju i na tradicionalne banke zbog njihove međusobne povezanosti.

Evropska centralna banka takođe navodi da bi problemi sa održivošću javnog duga u SAD mogli imati globalne posljedice i pogoditi Evropu. Američke državne obveznice dugo su važile za najsigurniju imovinu na svijetu, ali rast zabrinutosti zbog američkog budžetskog deficita mogao bi promijeniti percepciju investitora i izazvati turbulencije na svjetskim tržištima kapitala.

U izvještaju se pominju i rizici povezani sa kompanijama iz sektora vještačke inteligencije. ECB primjećuje da se mnoge AI firme sve više finansiraju kroz dug, što može postati problem ukoliko dođe do usporavanja tržišta ili rasta kamata.

Centralna banka zaključuje da se više međusobno povezanih rizika sada može aktivirati istovremeno, što značajno povećava opasnost po finansijsku stabilnost Evrope.

Tagovi:

Evropska centralna banka

ECB

Ekonomski institut u Beogradu

Komentari

Vaš komentar

Naš izbor

BiH očekuju skuplji život i sporiji rast ekonomije u 2026. Finansije

Banja Luka dobija novi medicinski kompleks - Za prvu fazu odobren zajam od 31 mil EUR, ukupna vrijednost projekta prelazi 100 mil EUR Građevina, Finansije, Zdravstvo

Konačno dobar trend: Izvoz BiH u EU raste više od uvoza Saobraćaj, Finansije

Očekivana inflacija u evrozoni oko 2,7% Finansije

Postoje li načini da se smanji inflacija u BiH? Finansije

ECB uvodi promjene u evrozoni - Povlači se novčanica od 500 EUR Finansije

CG potpisala ugovore sa EIB vrijedne 250 mil EUR - Sredstva namijenjena za modernizaciju pruge i opremanje zdravstvenih ustanova Građevina, Saobraćaj, Finansije

Inflacija raste u EU: Kakve posljedice čekaju BiH Energija, Finansije

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDJE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDJE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.

Gomilanje rizika u evrozoni, uz usporen rast i povišenu inflaciju

Naš izbor

Rubrike za dalje čitanje