Jerlagić razmatra preuzimanje propalih energetskih projekata u FBiH

Direktor kompanije SHPP i bivši direktor Elektroprivrede BiH Amer Jerlagić izjavio je da razmatra mogućnost da samostalno pokrene neke od ranije zaustavljenih energetskih projekata u Federaciji BiH, među kojima su hidroelektrane Vranduk, Ustikolina i Janjići. Kako je naveo, time bi želio pokazati da se takvi projekti mogu realizovati uprkos dugogodišnjim zastojima.

Govoreći za Capital o poslovanju SHPP-a, Jerlagić je istakao da je riječ o kompaniji koja se bavi izgradnjom solarnih elektrana po sistemu "ključ u ruke", od projektovanja i nabavke opreme do montaže, funkcionalnih ispitivanja i puštanja u rad. Prema njegovim riječima, kompanija je do sada instalirala više od 25 MWh fotonaponskih elektrana kroz više od 150 projekata, dok u segmentu hidroelektrana ima samo vlastiti projekat Kaćuni.

Osvrćući se na nabavku baterijskih sistema za skladištenje električne energije koju planira NOS BiH, Jerlagić je rekao da takva rješenja imaju smisla za stabilizaciju sistema, posebno u situacijama kada zbog oblaka ili promjene vremenskih uslova dođe do pada proizvodnje iz solarnih ili vjetroelektrana. Naveo je da se takvi disbalansi danas uglavnom pokrivaju angažovanjem hidroelektrana, dok bi baterije omogućile bržu reakciju i trenutno ubacivanje energije u mrežu. Istovremeno je upozorio da BiH još nema zakon koji reguliše biznis skladištenja električne energije, iako se već otvaraju rokovi za nabavku i stavljanje takvih sistema u funkciju. Dodao je i da je lično zainteresovan za ovu oblast, te da planira put u Kinu radi razgovora sa proizvođačima baterija.

Govoreći o nerealizovanom projektu Bloka 7 Termoelektrane Tuzla, Jerlagić je podsjetio da je prvobitni model predviđao partnerstvo sa švajcarskim Alpiqom, uz zajedničko ulaganje Elektroprivrede i partnera, te finansiranje ostatka investicije kroz buduću proizvodnju električne energije. Prema njegovom tumačenju, taj koncept je kasnije napušten, a projekat je, kako kaže, postao žrtva političkih obračuna iz tog perioda. On tvrdi da je rušenje energetskih projekata, uključujući Blok 7 u Tuzli, Blok 8 u Kaknju, te hidroelektrane Vranduk, Ustikolinu i Janjiće, bilo dio šire političke borbe, te da od tih projekata na kraju nije realizovano gotovo ništa osim Podveležja, za koje kaže da je rezultat uprave koju je vodio.

Jerlagić smatra da je i danas moguće realizovati neke od tih hidroenergetskih projekata, te najavljuje da razmatra inicijativu prema Federaciji BiH i Zeničko-dobojskom kantonu. U slučaju da je Elektroprivreda BiH definitivno odustala od takvih investicija, kaže da bi mogao ponuditi model izgradnje male hidroelektrane snage oko 10 do 10,5 MWh, kako bi pokazao da je projekte moguće izvesti i u sadašnjim uslovima.

Na pitanje o eventualnom povratku na čelo Elektroprivrede BiH, Jerlagić je naveo da su ranijih godina vođeni određeni razgovori, ali da bi njegov jedini motiv za takav potez mogao biti mogućnost da realizuje "nešto veliko", dok finansijski motiv, kako tvrdi, ne postoji, jer se primanja u javnom sektoru ne mogu porediti sa onim što je moguće ostvariti u privatnom biznisu.

Kada je riječ o budućnosti energetskog sektora, Jerlagić ocjenjuje da su termoelektrane u BiH, izuzev Stanara, pri kraju životnog vijeka i da se na njih više nije moguće dugoročno oslanjati. Kao glavne razvojne pravce vidi obnovljive izvore energije, a posebno potencijal rijeke Drine. Po njegovoj procjeni, srednji tok Drine, na granici BiH i Srbije, ima potencijal od 400 do 500 MWh. Smatra da bi, uz dobre međudržavne odnose i kvalitetnu pripremu, takav projekat mogao dobiti podršku Evropske unije i Evropske energetske zajednice, jer ga vidi kao projekat povezivanja, a ne razdvajan