Ključ za uspješan dan: Rano ustajanje, pravilna ishrana i hidratacija

Kako se naš organizam budi, kako hvatamo zalet i kako se najbolje pripremiti za izazove koje nam novi dan donosi i koje navike su ključne za uspješan dan za Jutarnji program RTS-a govorili su nutricionistkinja Tanja Bakrač i prof. dr Vladimir Diligenski, psihijatar.

Profesor Diligenski navodi da je naučio rano da ustaje jer mu radno vrijeme počinje u sedam ujutru, ali da smatra da je to dobro i korisno.

- Oni koji ustaju ranije, čak neki oko pet sati, to je najproduktivniji dio dana da se uradi ono najteže što vas čeka. Drugo, kad ste vi efikasni i radite nešto, vi imate i osjećanje zadovoljstva i samopotvrđivanja. Radite ono što treba i kako treba i jednostavno što kažu, 'ko rano rani tri kuće gradi' - ističe profesor.

Nutricionistkinja Tanja Bakrač se slaže da je rano ustajanje dobro, a da je za početak dana najbolje da popijemo svježe cijeđen sok od povrća ili voća, a poslije toga da pojedemo nešto na bazi žitarica koje su složeni ugljeni hidrati, koji će nam dati energiju da ispunimo sve zahtjeve koje nam donosi dan.

Novakov recept za početak dana

Na primjer, Novak Đoković kaže da voli da započne dan sa izblendiranim korijenom celera uz malo limuna i sa mlakom, mineralnom vodom. Celer je odavno poznat u svijetu. Čak postoje dokazi da se na Mediteranu još prije hiljadu godina gajio celer, odnosno preteče celera. Takođe u Egiptu se u medicinske svrhe koristio. Sportisti u antičkoj Grčkoj su takođe bili nagrađivani listom celera za svoja sportska dostignuća, objašnjava nutricionistkinja.

- To je jednostavno jedna biljka koja ima visok sadržaj vode i u tom smislu nas hidrira, što je najvažnije da u toku dana budemo kontinuirano hidrirani jer u vodenoj sredini se odvijaju svi metabolički procesi. Ona takođe sadrži veliki broj minerala, vitamina, prije svega ima dosta kalijuma koji održavaju mišićni sistem, i srce je mišić, tako da ovako pruži jednu snagu i krepkost. Ima dosta vitamina B grupe koji utiču na metabolizam, štite nervni sistem, takođe puno antioksidanata, antiinflamatornih jedinjenja, tako da svakako krepi svakog čovjeka, prije svega sportista - dodaje Tanja Bakrač.

Ujutro je dovoljan jedan napitak da nas okrepi, pa tek kad osjetimo glad, u kasnijim jutarnjim časovima, trebalo bi da pojedemo hranu koja će nam pružiti kontinuirani izvor energije, prije svega složene ugljene hidrate, proteine niske masnoće i zdrave masti, savjetuje nutricionistkinja. Treba imati u vidu da svaka hrana koja sadrži proste šećere daje nam brz upliv energije, ali poslije toga slijedi pad.

Ima ljudi kojima odgovara da provode besane noći i da spavaju danju, to su takozvani ljudi sove. Međutim, to se ne smatra poremećajem, i kada moraju zbog obaveza da ustanu rano ujutru, ovaj DSPS sindrom (Delayed sleep phase syndrome) nestaje, objašnjava profesor Diligenski.

- S tim što su ti noćni tipovi dosta kreativni. Na primjer, masa ljudi koji su pisci noću pišu ili imaju najbolje ideje da nešto novo stvore i tako dalje. Tako da nije to samo neki poremećaj - napominje profesor.

Smatra se da je želudac produženi dio mozga i sve što se dešava u mozgu – emocije ljutnje ili radosti – istog momenta reaguje i želudac. Sam mozak, naravno, reaguje u skladu sa situacijom u okolini, takođe i želudac, objašnjava profesor. Kod hipersenzibilnih ljudi posebno je osjetljiv želudac.

- Ne možete da imate povišenu kiselinu u želucu, a da ste smireni. To je teško. Ili se nešto grizete i jedete, praktično imate neku veliku sekiraciju. I to je razlog, na primjer, da ujutru teško ustajete, gledate da ostanete u krevetu što duže. Jer kad ustanete, suočavate se sa surovom stvarnošću i nekim problemima teškim i tako dalje - objašnjava gost Jutarnjeg programa, prof. dr Vladimir Diligenski.