Solarna energija prvi put prestigla ugalj u proizvodnji struje u EU

U Evropskoj uniji je prošle godine prvi put proizvedeno više struje iz solarne energije nego iz uglja, saopštio je istraživački centar Ember. Udio električne energije dobijene u solarnim elektranama u energetskom miksu EU dostigao je 11%, u odnosu na 9,3% 2023. godine. Solarna energija je bila najbrže rastući izvor energije u EU.

Udio svih obnovljivih izvora je porastao sa 24% 2019. na rekordnih 47% 2024. Zajedno sa nuklearnom energijom, koja takođe ne emituje gasove s efektom staklene bašte, činili su 71% proizvodnje električne energije. Količina struje dobijene u termoelektranama na ugalj pala je na ispod 10%, prvi put od 2011. kada je Ember počeo da prikuplja podatke. Ugalj je na listi najvećih izvora električne energije pao sa trećeg mjesta 2019. na šesto prošle godine.

Više od polovine članica EU ili ne koriste ugalj u proizvodnji električne energije ili je njegov udio u energetskom miksu manji od pet odsto, navodi Ember u izvještaju. Proizvodnja električne energije iz gasa nastavlja da pada već petu godinu, a prošle godine je smanjena na 15,7% 2024. sa 16,9% godinu dana ranije. Udio svih fosilnih goriva je za pet godina pao sa 39% na najniži nivo od 29%.

Iz vjetra se već drugu godinu proizvodi više struje nego iz gasa. Udio energija vjetra ostao je nepromijenjen, 17,4%. Iako je 2024. dodato oko 13 gigavata novih kapaciteta vjetroelektrana, uslovi vjetra su bili nepovoljniji nego 2023, zbog čega je proizvodnja bila niža od očekivane. Nuklearna energija je ostala dominantan izvor električne energije u EU, a njen udio je blago povećan sa 23% 2023. na 23,7% prošle godine.

EU nastoji da poveća proizvodnju energije iz obnovljivih izvora da bi smanjila emisije i dostigla klimatske ciljeve, kao i da bi smanjila zavisnost od uvoza fosilnih goriva i pojačala energetsku sigurnost. Ember je saopštio da bi bez novih kapaciteta solarne i vjetroenergije od 2019. godine EU uvezla 92 milijarde kubnih metara više gasa i 55 miliona tona više kamenog uglja, što bi je koštalo 59 mlrd EUR.