Usvojen program ekonomskih reformi FBiH do 2026. - Ključni izazov povećanje produktivnosti i privrednog rasta

Vlada Federacije BiH usvojila je u četvrtak Program ekonomskih reformi Federacije Bosne i Hercegovine za 2024-2026 godinu.

Usvojeni program biće dostavljen Direkciji za ekonomsko planiranje BiH, kao koordinirajućoj instituciji na nivou BiH, a koja je zadužena za izradu Programa ekonomskih reformi Bosne i Hercegovine za 2024-2026. godinu. Federalni zavod za programiranje razvoja je zadužen da, prema potrebama i zahtjevima EU komisije za naredni period, unutar odgovornih institucija uspostavi mrežu koordinatora i zamjenika koordinatora.

Program ekonomskih reformi FBiH 2024 - 2026. godine, navedeno je u uvodu, slijedi strukturu dokumenta na državnom nivou i sadrži poglavlja: sveukupni okvir i ciljeve politika, makroekonomski okvir, fiskalni okvir, te prioritete strukturnih reformi, kao i priloge sa tabelarnim pregledima. Istaknuto je da su sva poglavlja Programa, u koordinaciji i konsultacijama sa resornim ministarstvima, pripremljena na način kako je to utvrđeno zahtjevima Evropske komisije i Smjernicama za izradu Programa.

Ključni izazov za BiH, a tako i za Federaciju BiH, navodi se u Programu, je povećanje produktivnosti i privrednog rasta, odnosno uklanjanje prepreka koje sprečavaju zemlju da iskoristi potencijale. Za prevazilaženje ovih izazova, pored makro fiskalnih politika, neophodne su i sektorske mjere i strukturne reforme.

Ključni prioritet Vlade FBiH u ovom mandatu je osigurati snažnu i pravednu ekonomiju, koja zahtijeva stabilne javne finansije, a posebna pažnja posvetiti će se rješavanju problema vezanih za demografsku budućnost Federacije BiH. Kako bi se prvo identifikovale i procijenile potencijalne posljedice u vezi razvoja stanovništva, a zatim pristupilo otklanjanju ili ublažavanju negativnih implikacija, Vlada FBiH pristupila je izradi strategija i politika vezanih za ovu oblast.

Strukturne reforme koje su navedene Programom ekonomskih reformi se odnose na oblasti konkurentnosti, otpornosti i održivosti, te ljudskih kapitala i socijalne politike.

Strukturne reforme u oblasti konkurentnosti su unapređenje konkurentnosti privrede kroz podršku tehnološkom razvoju i unapređenje uslova poslovanja kroz reformske mjere podrške tehnološkom razvoju privrede i unapređenja uslova poslovanja, te reforma povećanja poslovanja javnih preduzeća. Prva strukturna reforma u oblasti otpornosti i održivosti su zelena tranzicija kroz reformske mjere energetske tranzicije uz obezbjeđenje sigurnosti snabdijevanja, reforme tržišta, te povećanja efikasnosti i većim udjelom obnovljivih izvora energije, kao i uspostavljanjem uslova za prelazak na cirkularnu ekonomiju. Druga strukturna reforma ove oblasti je stvaranje preduslova za punu digitalizaciju.

U oblasti ljudskih kapitala i socijalne politike strukturne reforme su povećanje zaposlenosti kroz poboljšanje usklađenosti obrazovanja razvoja praktičnih znanja i vještina na tržištu rada, te unapređenje kvaliteta i efikasnosti institucionalnih mehanizama za pružanje usluga socijalne zaštite i zdravstvenih usluga. Posljednja strukturna reforma, u skladu s Programom ekonomskih reformi, postizat će se reformskim mjerama koje podrazumijevaju unaprijeđen sistem socijalne i dječje zaštite kroz jačanje institucionalnih mehanizama i pravnog okvira, te kroz unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite u BiH.

Kada je u pitanju finansiranje strukturnih reformi u Programu je navedeno da će u 2024. godini 89% ukupnih troškova biti finansirano iz budžeta FBiH, dva posto iz IPA fondova, sedam posto iz grantova i dva posto iz projektnih zajmova.

U 2025. godini 76% ukupnih troškova će biti finansirano iz budžeta FBiH, šest posto iz grantova i 18% iz projektnih zajmova, dok će u 2026. godini 82% ukupnih troškova biti finansirano iz budžeta FBiH, 4% iz grantova i 14% iz projektnih zajmova.