Inflacija tjera građane da se zadužuju kod banaka

Prema podacima Centralne banke BiH, godišnja stopa rasta ukupnih kredita u junu ove godine iznosila je 4,7%, što iznosi oko 1 mlrd KM.

Kako se navodi u ovim podacima, godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 614,2 mil KM ili 5,7%.

- Kod privatnih preduzeća godišnja stopa rasta je za 307,2 mil KM (3,3%), nefinansijskih javnih preduzeća za 108,7 mil KM (22,3%) i kod ostalih domaćih sektora za 30,8 mil KM (17,3%) - navodi se u izvještaju Centralne banke BiH.

Sa druge strane, smanjenje kreditnog rasta na godišnjem nivou registrovano je kod vladinih institucija za 50,3 mil KM (4,6%).

- Ukupni krediti domaćim sektorima na kraju juna 2023. godine iznosili su 22,73 mlrd KM, a u odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je povećanje od 303,9 mil KM (1,4%). Kreditni rast registrovan je kod sektora stanovništva za 138,1 mil KM (1,2%), privatnih preduzeća za 147,2 mil KM (1,6%), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 20,8 mil KM (3,6%) i kod ostalih domaćih sektora za 26,3 mil KM (14,4%). Smanjenje kreditnog rasta registrovano je kod vladinih institucija za 28,4 mil KM (2,7%) - piše u izvještaju.

Kako su naveli u izvještaju, ukupni depoziti domaćih sektora na kraju juna iznosili su 29,86 mlrd KM, te su u odnosu na kraj maja povećani za 137,8 mil KM ili 0,5%.

- Godišnji rast depozita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,38 mlrd KM (9,9%), kod privatnih preduzeća za 987,3 mil KM (18,3%) i kod ostalih domaćih sektora za 53,6 mil KM (3%). Kod nefinansijskih javnih preduzeća depoziti su na godišnjem nivou smanjeni za 135,8 mil KM (6,7%), kao i kod vladinih institucija za 204,3 mil KM (4,4%) - naveli su iz CB BiH.

Dragan Gligorić, profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci, istakao je za Nezavisne novine da je rast kredita uobičajena stvar za zemlje u razvoju.

- Kako se zemlje razvijaju, tako se povećava i ukupna aktiva bankarskog sektora. Međutim, u uslovima inflacije dolazi do povećanog rasta tražnje za kreditima kako stanovništva, tako i privrede. Rast plata nije pratio rast inflacije, te stanovništvo ima veću potrebu za pozajmljivanjem radi finansiranja tekuće potrošnje - naglasio je Gligorić.

Dodaje da su porodice koje kupuju stanove takođe prinuđene da više pozajmljuju, jer su cijene kvadrata stana značajno povećane, kao i troškovi opremanja.

- Zbog rasta troškova proizvodnje, to jest rasta obrtnih sredstava, te skupljih investicija u odnosu na ranije, i privredna društva su u sličnoj poziciji. Dakle, globalna inflacija uticala je svakako i na rast tražnje za kreditima. Sa druge strane, uz više kamatne stope veći krediti značiće i veće rate i veće troškove pozajmljivanja, što se u konačnici reflektuje na rast nivoa cijena, odnosno troškovi se uglavnom prevaljuju na potrošače. Jednostavno, inflacija hrani sama sebe - zaključio je Gligorić.