Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Vojvođanski paori gaje plavi mak na 6.000 hektara - Manja ulaganja a zarada 20 % veća nego kod pšenice
Komentari
Ilustracija (Foto: Przemyslaw Wasilewski/Shutterstock)
Izvoz u Austriju i Nemačku
Prema procenama proizvođača, mak se trenutno uzgaja na 5.000 do 6.000 hektara, a najveći deo roda izvozi se u Austriju i Nemačku.
Ipak, dalje širenje proizvodnje ograničeno je potrebama tržišta.
Proizvođač i izvoznik Nenad Gostović izjavio je za Betu da sa kooperantima organizuje proizvodnju plavog maka na oko 2.500 hektara, dok nekoliko drugih firmi otkupljuje ovu kulturu za domaće tržište.
Iako interesovanje ratara raste, površine pod makom prilagođavaju se mogućnostima plasmana.
Otkupna cena maka trenutno se kreće od 190 do 200 dinara po kilogramu, dok prinosi iznose od 700 do 1.300 kilograma po hektaru.
U zavisnosti od prinosa i cene, bruto prihod može da dostigne od oko 133.000 do 260.000 dinara po hektaru, pre odbitka troškova proizvodnje.
Prema Gostovićevim rečima, u Evropi se mak uzgaja na približno 100.000 hektara, a najveći proizvođač je Češka, sa oko 40.000 hektara.
Zbog obima proizvodnje, ova zemlja ima značajan uticaj na formiranje cena na međunarodnom tržištu.
Ilustracija (Foto: Pixabay / tijanatix)
Njegovo gajenje ima dugu tradiciju u Vojvodini, posebno među slovačkim i mađarskim stanovništvom, gde se decenijama uzgaja i na okućnicama.
Gostović, koji mak proizvodi na oko 100 hektara, objašnjava da je ideja o širenju proizvodnje potekla iz potrebe za uvođenjem novih kultura u plodored.
- Ideja da se seje mak potekla je od potrebe da se još jedna ratarska kultura uvrsti u setvenu strukturu kako bi se povećala dobrobit zemljišta i obezbedio plodored, odnosno smena useva na istoj parceli da bi se izbegle bolesti koje napadaju određenu biljku - rekao je Gostović.
Kasnije se pokazalo da mak ima i izvozni potencijal, ali da mogućnosti prodaje određuju obim proizvodnje.
Jedna od prednosti maka je, prema iskustvima proizvođača, relativno dobra otpornost na sušu, što je posebno značajno nakon nekoliko uzastopnih sušnih godina.
Mak se seje u jesen, pa u odnosu na pojedine prolećne kulture može bolje da iskoristi zimsku vlagu.
Gostović navodi da mak nema mnogo štetočina i da zahteva relativno malo sredstava za zaštitu bilja, zbog čega su ulaganja manja.
Najvažnije je obezbediti dobro nicanje, dok se žetva može obavljati kombajnom za pšenicu, uz odgovarajuća podešavanja.
Ipak, proizvodnja ima i izazove. Poseban problem predstavlja divlji mak, odnosno bulka, čije seme može da zadrži klijavost i više decenija.
Ovaj korov teško se suzbija u usevu maka, a njegovo sitno seme otežava čišćenje požnjevenog roda.
Jednostavnija proizvodnja
Poljoprivrednik Filip Ivković Ivandekić mak uzgaja četiri godine, a ove sezone zasejao ga je na 20 hektara.
Ilustracija (Foto: igorstevanovic/shutterstock.com)
- Pokazalo se da je proizvodnja maka jednostavnija od proizvodnje drugih ratarskih kultura, manja su ulaganja, a zarada je 20 % veća u odnosu na pšenicu - rekao je Ivković Ivandekić.
On ističe da se zbog suše tokom prethodne 4 godine smanjuju površine pod pšenicom i kukuruzom na njegovom gazdinstvu, dok se mak pokazao kao isplativa alternativa.
Ipak, uprkos zadovoljavajućim rezultatima, za sada nema mogućnosti da proširi proizvodnju, jer je otkup uslovljen potražnjom.
Iskustva vojvođanskih ratara pokazuju da plavi mak može biti zanimljiva alternativa tradicionalnim kulturama, naročito u uslovima sve učestalijih suša.
Međutim, za njegovo širenje presudni su obezbeđen otkup i stabilno tržište.
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.