Pistaći su nova zvezda domaće poljoprivrede - Dugoročno, ali isplativo, moguća zarada i do 10.000 EUR

Pistaći su zagospodarili kulinarskim svetom, pa njihov uzgoj sve više poljoprivrednika prepoznaje kao dobar poslovni potez. Ova voćka zahteva veoma visoke temperature za rast, pa tako 99 odsto globalne proizvodnje dolazi iz Kalifornije, SAD, zatim iz Irana i Turske. Ipak, i domaći voćari se sve više upuštaju u avanturu gajenja biljke latinskog naziva Pistacia vera, jer se kilogram sirovih pistaća kod nas trenutno prodaje po ceni od 15 do 22 evra, a prerađeni i pakovani plodovi na tržištu mogu dostići i do 40 evra po kilogramu.

Ubrzana promena klime, odnosno globalno zagrevanje, primorava voćare da isprobavaju nove, otpornije biljne vrste. Takođe, veliku ulogu igraju i društvene mreže koje popularizuju poslastice sa pistaćima, naročito sladolede, ali i filove peciva. Domaća poljoprivreda želi "deo tog kolača" jer zarada neretko prelazi 10.000 evra.

- Domaća proizvodnja pistaća je krenula skromno i bez istraživanja instituta. Neki ljudi su nabavili sadnice sa Mediterana i započeli uzgoj. Slično je bilo i sa drugim voćnim vrstama, poput oraha i kajsije, koje su postale odomaćene kod nas, iako nisu domaće vrste - izjavio je Uroš Davidović za Blic TV. Dodaje da se kod nas počinju gajiti mnoge mediteranske vrste, poput maslina ili badema.

Bavljenje poljoprivredom nije lako ni kada su u pitanju autohtone vrste, a svakako ni kada su egzotične biljke u pitanju. Izazovi su brojni kod gajenja pistaća, a među prvima je visoka cena sadnica. Koštaju između 10 i 15 evra po komadu, a na hektar zemljišta ide oko 250 sadnica.

- Sadnice pistaća su skupe jer ih proizvodi samo jedan ili dva rasadnika. Međutim, kako se uzgoj bude širio, sve više kalemara će se uključiti u proizvodnju, pa će cena sadnica vremenom padati - izjavio je Davidović.

Da bi se napravila plantaža ovog bobičastog voća, potrebno je početno ulaganje od 3.000 do 5.000 evra po hektaru. Drugi izazov je spor rast biljke, što znači spor povrat investicije.

Prvi rod se bere posle 5-7 godina, ali kalemljena stabla mogu da rode već nakon 3-5 godina. Punu rodnost stablo dostiže nakon 15-20 godina. Zrelo stablo daje do 80 kilograma svežih pistaća ili oko 30 kilograma suvih godišnje. Pistaći rađaju naizmenično – jedne godine bogat rod, sledeće slabiji, piše The Spruce. Dodaju da se u rasadnicima najčešće prodaju stabla sorte Karman, popularne po tome što daje visokokvalitetne pistaće.

U Srbiji, prosečna maloprodajna cena pistaća (oljuštenih, u ljusci ili sirovih) varira u zavisnosti od formata i kvaliteta:

Prema podacima za Beograd i Novi Sad od jula meseca, cena pistaća u maloprodaji kreće se između 831 i 1.247 dinara po kilogramu.

Organski ili "bio" pistaći mogu biti skuplji, oko 2.070 dinara po kilogramu.

U rinfuznoj prodaji (veliko pakovanje), mogu se naći po ceni od 1.912 dinara po kilogramu. – na primer, kod jednog dobavljača iz Beograda.

Sirovo jezgro pistaća nudi se i po ceni od 4.620 dinara po kilogramu.