Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Uzgoj aronije u okolini Zaječara - Rod već u prvoj godini
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/januszwietecha)
- Uvek volim da spomenem da je ideja o uzgoju aronije u stvari Božija. Odavno sam proučavala kako se gaji, zašto je toliko lekovita, ali sam isto tako znala da mi je za uzgoj potreban pre svega novac. Nisam odmah htela da ideju podelim sa bratom koji je boravio u Grčkoj, i od njega tražim novac, pa sam tu želju sačuvala samo za sebe - kaže Stefanović.
Rodila već prve godine
Nakon kratkog perioda, ispostavilo se da su ona i brat istovremeno pratili jednu poljoprivrednu emisiju, on u Grčkoj, a ona u Srbiji. U emisiji je bilo reči o uzgoju aronije, a brat je odmah po završetku pozvao i pitao da li želi da joj pošalje novac da osnuju zasad. Marina je tada na površini od pola hektara posadila sadnice od kojih je čak i prve godine imala rod.
- Sa željom da primenim ono što sam do tada izučila o ovoj čudotvornoj i lekovitoj biljci, u rupi gde je trebalo postaviti sadnicu najpre sam stavila stajnjak, supstrat, zeolit kao i humus od kalifornijskih glista - ističe ona i dodaje da ukoliko biljci uskratite hranu prilikom sadnje, ona će uskratiti rod narednih godina.
Rutava buba pravila probleme
S obzirom na to da je već druge proizvodne godine aronija rodila nešto više od dve tone, shvatila je da ide dobrim putem. Jedini problem u proizvodnji predstavljala je rutava buba u fenofazi cvetanja koju je redovno sakupljala kako ne bi došlo do propadanja tučka, samim tim kasnije i do izostanka ploda.
- Aronija nije zahtevna kultura, ali je važno istaći da joj je prilikom sazrevanja u letnjim mesecima neophodno redovno navodnjavanje kako plodovi ne bi bili smežurani, crni i tako neupotrebljivi - kaže Marina.
Nakon druge godine uzgoja i visokog prinosa, Marina je odlučila da osim sveže aronije kupcima ponudi i matični sok, slatko i džem. Od tog trenutka je krenula da promoviše sopstvene domaće proizvode na gotovo svim sajmovima hrane u Srbiji.
Kako pravi matični sok?
- Potpuno čist matični sok pravi se tako što se aronija samelje, potom se stavi u presu, pritisne, a sveže ceđeni sok ide u flaše i na kraju na pasterizaciju. Ovo je ujedno najlekovitiji, ali i najtraženiji proizvod, a dnevni unos ne bi trebao da bude veći od 50 mililitara - napominje Stefanovićeva.
Kako dalje pojašnjava, slatko od aronije se pravi na uobičajeni način i to tako što se na kilogram šećera doda isto toliko aronije i zajedno kuva, dok se džem pravi od samlevenog ploda, sa ili bez šećera,što zavisi od porudžbine.
Zahvaljujući višegodišnjem iskustvu i zadovoljnim korisnicima njenih proizvoda, ova vredna žena ističe da je aronija jedan od najboljih čistača organizma, a takođe neverovatnom brzinom podiže i imunitet. Između ostalog, povećava količinu gvožđa u krvi i to najmanje jednu jedinicu na mesečnom nivou.
- Lekovitost ove biljke ogleda se u tome što je izuzetno korisna za dijabetičare, jer sadrži veću količinu insulina, ali i za one koji su na hemoterapiji, jer uspešno čisti organizam od otrova, regeneriše ćelije, stvara nove i potpuno zdrave - završava ova Zaječarka koja je od nedavno proširila svoj asortiman, pa pored proizvoda od aronije pravi slatko i džem od šljive, kajsije, ali i od mnogih drugih voćnih vrsta.
Info sa lokala:
Zaječar
Tagovi:
Marina Stefanović
Lubnicaplantaža aronije
aronija
uzgoj aronije
rutava buba
matični sok od aronije
slatko od aronije
džem od aronije
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.