Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Somborska kaporka i banatski gološijan sve traženiji na tržištu mesa i jaja
Komentari
Ilustracija (Foto: Pixabay.com/Alexandra_Koch)
Na podužem spisku za podsticaje autohtonih rasa našla se i živina - kokoške, somborska kaporka i banatski gološijan.
U Srbiji ove autohtone koke gaji desetak odgajivača. Kolika je brojnost umatičenog jata odgajivačima nije poznato, ali kažu da je živina korisna zbog kvalitetnog mesa i jaja.
Dragan Dragosavac iz Sremskih Mihaljevaca u opštini Pećinci kaže za Dnevnik da godinama hrani ovu živinu, planira da uveća jato i umatiči ga zbog državnog podsticaja 400 dinara po koki.
Za autohtonu rasu koka se opredelio zbog dodatnog izvora prihoda jer se bavi i drugim poljoprivrednim poslovima.
- Držim krmače i sejem primarne poljoprivredne kulture kako bi za životinje obezbedio hranu, a pošto u poljoprivredi nema velike zarade, gajim i somborske kaporke i banatskog gološijana. Sve što pretekne prodam, jer svaki dinar od koka dobro dođe kao dodatni izvor prihoda - naglašava Dragosavac.
On je zadovoljan kvalitetom mesa i jaja.
- Od proleća do kasne jeseni ih puštam da budu na dvorištu, pasu travu i jedu kukuruz, žito, suncokret da bi meso i jaja bili zdrava hrana za domaću upotrebu i po tim namirnicama ne mogu se porediti sa tovnim kokama - ističe Dragosavac i kaže da godišnje svaka koka snese od 170 do 200 jaja.
Dragosavac naglašava da imamo ozbiljnih odgajičava somborskih kaporki i banatskog gološijana, od kojih se mogu kupiti pilići, što je značajno za one koji planiraju da krenu u uzgoj ili uvećaju jato. Po selima je dosta praznih dvorišta, a dopunski prihod bi mogle biti i autohtone rase živina, jer su sve traženija i jaja i meso od koka othranjenih bez koncentrata.
Nekada je, napominje, svako dvorište po selima imalo na desetine pa i stototine kokošaka, ćuraka, pataka, gusaka i morki. Sada retko gde se po dvorištima mogu videti.
Nekada bila puna dvorišta
- Pre nekoliko decenija u Sremskim Mihaljevcima u svakom dvorištu je bilo bar 50 komada raznovrsne živine, a sada se na prste jedne ruke mogu nabrojati domaćinstva gde se još uvek živina šeta po dvorištu - rekao je Dragan Dragosavac.
I on je nekada hranio 600 komada ćuraka, pataka, gusaka, morki i kokoški. Ali čim ogradi dvorište, povećaće jato jer ne vredi gajiti živinu ukoliko ograda nije čvrstvo postavljena kao brana od predatora.
Info sa lokala:
Pećinci
Tagovi:
Dragan Dragosavac
Sremski Mihaljevcikonkurs za podsticaje radi očuvanje životinjskih genetičkih resursa
podsticaji za autohtone rase
autohtone koke
somborska kaporka
banatski gološijan
Komentari
Vaš komentar
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.