Zašto uzgajati japansku mušmulu?

Kod nas poznata kao japanska mušmula (Eriobotrya japonica) vodi poreklo iz Kine odakle je preko Japana dospela u Evropu. Iako se naziva mušmula, potpuno se razlikuje od domaće mušmule Mespilus germanica.

Može da se uzgaja kao ukrasno drvo, ali i za proizvodnju. Njena prednost je što sazreva veoma rano i predstavlja voće koje se prvo bere. Koriste se sveži plodovi ili se prerađuju u liker, razne džemove ili se pak suše.

Zimzeleno je drvo koje naraste do osam metara visine. Krošnja je gusta i kompaktna. Listovi su veliki, kožasti, dostižu dužini do 25 cm. Neugledni cvetovi se javljaju u jesen, dvopolni su i sakupljeni u grozdove. Oprašuju ih insekti, pčele i bumbari, za koje je veoma značajan izvor hrane u jesenjem periodu. Plodovi su dužine do šest centimetara, žutonarandžasto obojeni. Ukus joj je poseban, nešto između limuna, breskve i manga.

Uspeva na različitim tipovima zemljišta, ali ne podnosi stagnaciju vode, vazdušne bare, doline u kojima se nakuplja hladan vazduh, senku. Takođe ne voli zemljište sa dosta krečnjaka, ali se taj problem može rešiti odabirom odgovarajuće podloge kod kalemljenja. Kada se kalemi na dunju dobija se manje bujno drvo, ali osetljivije na zemljište bogato krečnjakom.

Najbolje joj odgovara blaža klima, jer cveta tokom jeseni. Zbog toga treba izbegavati područja gde jesen stiže rano i dolazi do naglog pada temperature. Za sadnju birajte osunčana mesta, zaštićena od hladnih, severnih vetrova.

Odaberite kalemljene sadnice, jer će brže stići na rod. Sadnice iz semena treba na prvi plod da čekaju do sedam godina, a problem može biti i preterana bujnost. Mlade biljke se redovno zalivaju i prihranjuju. Kada im se razvije korenov sistem otpornije su na sušu. Dobro reaguje na malčiranje. Od štetočina na japanskoj mušmuli se najčešće javljaju lisne i vunaste vaši.