Mak nema problem sa plasmanom, dok zarada zavisi od tržišta

Između polja pšenice, soje, šećerne repe i kralja polja, kukuruza, sve češće su u Banatu i parcele sa kojih izviruju purpurne čaure maka. U njegovom južnom delu, ovoj industrijskoj biljci uslovi uglavnom prijaju, a pre svega se to odnosi na delove sa peskovitim zemljištem. Tako je jedan od centara uzgoja, poslednjih godina u opštini Kovačica, u atarima sela Padina i Crepaja, u kojoj je pod makom, i lekovitom uljaricom, bezmalo 200 ha.

Uzgajanje maka ratar Jugoslav Krčadinac u svom slučaju opisuje i kao porodični posao. Samo je nastavio pionirski poduhvat svog brata, pa je i on pre nekoliko godina, najpre zasejao manje površine, da bi danas one narasle na više od 12 ha. Kaže, da bi promenio plodored, hteo je da proba novu kulturu i tako je krenuo sa makom.

- Kalendar radova se ne razlikuje mnogo od ostalih ratarskih kultura, mada na samom početku zahteva dobro obrađeno zemljište. Ide prvo tanjiranje i valjenje, a za razliku od drugih, ja za seme nisam imao trošak, jer sam bacao svoje. Onda se nadaš da će u jesen biti kiše i da će zima biti blaga. Ovo kišovito proleće pogodovalo je razvoju biljke, ali previše padavina može doprineti pojavi bolesti. U ovom trenutku zasadi se dobro drže, uprkos čestim padavinama. Maku one ne smetaju, ali ne bi valjalo da bude košave i novih kiša pred zrenje, jer bi to dovelo do otpadanja čaura, a onda ništa od roda - kaže za Politiku, Crepajac Jugoslav Krčadinac, koji uzgaja i nešto kukuruza, ječma i soje, a za mak kaže, da je generalno isplativiji.

Da se odluči za proizvodnju maka, doprinela je i činjenica da sa plasmanom problema nema, dok je zarada druga priča i zavisi od tržišta. Cena se, napominje, određuje na berzama i trenutno se mak plaća oko 2 EUR po kilogramu što je na nivou višegodišnjeg proseka. Krčadinac je orijetisan i sve što proizvede plasira isključivo domaćem tržištu, velikim potrošačima u prehrambenoj industriji i trgovcima zdravom hranom. Za njih, mak na veliko je 350 dinara, dok ga oni dalje prodaju i po trostruko višoj ceni, pa se kilogram u prodavnicama i na pijacama kreće od 600 do 800 dinara.

- Za mesec dana nas čeka žetva i cenim da će prinos biti oko tonu i po čistog maka po hektaru, što je sasvim zadovoljavajuće i nešto više nego prošle godine. Radove olakšava što se skidanje maka obavljamo žitnim kombajnom, koji koristim i za druge kulture koje imam, tako da smo sa mehanizacijom opremljeni, ali se tu posao ne završava. Nakon sakupljanja, mak treba propustiti kroz selektore, očistiti od svake prljavštine i onda se dalje sprema i pakuje za prodaju - napominje Jugoslav Krčadinac, ratar i proizvođač maka iz Crepaje.