Pir dvozrnac i kamut - Zašto su stare žitarice ponovo popularne?

Stare sorte žitarica su sve traženije, najviše zbog specifičnih osobina njihovog zrna koje sadrži manje glutena, ali više drugih proteina, minerala, vitamina i ostalih korisnih materija.

Dvozrna pljevičasta pšenica, dvozrnac Triticum dicochum naziva se još pir dvozrnac, limac i emer. Veoma je otporan na niske i visoke temperature. Manje je zahtevan od obične pšenice, otporan na bolesti i štetočine. Daje dobar rod na siromašnom zemljištu. Pogodan je za uzgoj u organskoj poljoprivredi.

Najveća masa korena nalazi se na dubini do jednog metra. Stablo je visoko od 80 do 120 cm. Klasovi sa osjem imaju do 12 klasića u kojima se razviju po dva zrna koja sadrže manje glutena od obične pšenice. Ima dosta aminokiselina. Masa 1.000 zrna je do 39 grama.

Veoma dobro uspeva na visokim nadmorskim visinama, jer odlično podnosi niske temperature. Zahvaljujući otpornosti na sušu i temperaturne oscilacije povećavaju se površine zasijane ovom starom žitaricom. Seje se kao ozima i jara kultura, sam ili u kombinaciji sa drugim žitaricama. Interesantno je da se s povećanjem primene azotnih đubriva smanjuje prinos, što mu daje prednost.
Triticum dicočum naziva se još pir dvozrnac, limac i emer (Foto: WikimediaCommons/Robert Flogaus-Faust)

Dvozrnac ima jaku, uspravnu stabljiku i dobro se bokori. To mu pomaže u borbi sa korovima. Period vegetacije je nešto duži nego kod ostalih žitarica. Setva započinje krajem oktobra ili početkom novembra u jesenjem terminu. Žanje se od kraja jula i traje sve do kraja avgusta.
Tutankamonova pšenica kamut

Orijentalna, horsan ili Tutankamonova pšenica Triticum turgidum ssp. turanicum, poznata pod komercijalnim nazivom kamut, stara je tetraploidna vrsta.

Morfološki je veoma sličan durum pšenici, a zrna su duplo veća. Sadrži više hranjivih materija, lipida, proteina, minerala, vitamina, aminokiselina. Ukus mu je slađi, orašast i zbog toga ga nazivaju slatka pšenica. Težina 1.000 zrna je 60 do 65 g, a prosečan prinos se kreće od 1,3 do 1,3 t/ha.

Stablo je visoko do 80 cm, a koren dobro razvijen. Odlikuje se izraženim svojstvom bokorenja. Klasovi sa osjem su dugi do 10 cm, a u klasićima imaju dva do tri zrna. Ima jaku plevu i na nju otpada 30 odsto. Zrno kamuta je crvenkaste boje, nešto je veće od pšenice i bogato korisnim materijama. Jedna šolja kuvanog kamuta ima 227 kalorija. Njegovim konzumiranjem jača se digestivni trakt i snižava holesterol.

Ova žitarica se seje tokom proleća i ima nešto manji prinos. Odgovara mu međuredni razmak od 15 do 23 cm. Dubina setve se kreće od dva do pet centimetra. Nije osetljiv kao pšenica i pogodan je za uzgajanje u organskoj poljoprivredi, a izuzetno je otporan na sušu. Takođe poseduje tolerantnost na pojedine štetočine.

Vrlo je zanimljivo da se koristi i za proizvodnju klica. U tom slučaju zrno se namače šest do 12 h, a zatim se ispere i ocedi. Klice možemo dobiti klasičnim uzgajanjem u tegli sa vodom koju promenimo dva puta u toku dana. Od jednog kilograma semena možemo dobiti dva kilograma klica.

Zajedničko im je da uspevaju na lošijim tipovima zemljišta. Tehnologija proizvodnje nije zahtevna, ali parcelu treba osloboditi korova.

pir dvozrnac

kamut

stare sorte žitarica

dvozrna pljevičasta pšenica

dvozrnac Triticum dicochum

limac

emer

orijentalna pšenica

horsan

Tutankamonova pšenica Triticum turgidum ssp turanicum

slatka pšenica

gajenje starih sorti žita

organska poljoprivreda