Od gotovo zaboravljenog voća na našim njivama dobija se veoma cenjena rakija - Boca "mušmuluka" u Nemačkoj se prodaje i po 140 EUR

- Ideja se rodila 2012. godine, jer smo supruga i ja razmišljali da se vratimo prirodi, a ja sam kao dete leta provodio kod bake odnosno kod ujčevine i bio sam indirektno vezan za bavljenje poljoprivredom, ali prvi novac koji sam zaradio od svog rada je bio upravo od poljoprivrede i to od sakupljanja šumskih plodova - kaže Filipović.

- Kada smo primetili da imamo previše obaveza na poslu i da nam treba neki izduvni ventil, neka oaza mira, hrana za um onda smo na dedinom zasadu moje supruge u selu Vodice kod Smederevske Palanke zasadili mušmule i drenjine na površini od nekih 60 ari - otkriva Filipović i dodaje da je bilo potrebno mnogo truda oko samog podizanja zasada naročito je bilo teško nabaviti sadni materijal.

Kako se bavi novinarstvom i poslovima iz oblasti finansija, pre svega konsaltingom i računovodstvom, njegovi klijenti su 90% ljudi koji se bave plantažnom proizvodnjom raznog voća.

- Uz njih sam video koliko je energije i truda potrebno da bi se podigao zasad, a tek da bi se održavao. Pošto ne bi mogli da se posvetimo u celosti nekim sortama i kulturama zbog posla kojim se bavimo mi smo razmatrali da to bude voće koje ćemo otrgnuti od zaborava a da sa druge strane razmišljamo i o budućnosti posto smo poslednjih godina u ekspanziji i da se zdrava hrana vraća u opticaj.

Trend uzgoja ove voćne vrste polako se vraća pa se poslednjih nekoliko godina beleži rast zasada mušmula prvenstveno zbog lekovitosti plodova ali i lakog uzgoja.

- Ona ima mnogo više vitamina i voćnih kiselina od južnog voća koje mi praktikujemo da konzumiramo posebno u ovo zimsko vreme. Sadnja je isplativa, posebno u ovim godinama kada cena jabuke, breskve, šljive nema neku vrednost. Traži znatno manja ulaganja u odnosu na drugo voće, a kada govorimo o ceni svežih plodova dva do tri puta je viša od jabuke, a u marketima i više. Ovo voće može dati i do 40 kilograma plodova po stablu, nije zahtevna ali što se više posvetiš više će ti se vratiti - ističe Filipović i dodaje da je jedno sigurno - mušmula štedi vreme koje moramo provesti u voćnjaku.

Pored ovog voća, trnjina i drenjina smatraju se korovom jer rastu u neobrađenom delu njive, ali svojstva trnjine i drenjine kao i gloga su 10 puta veća od neke druge kulture, stoga, kako kaže ovaj novinar i voćar, imaju misiju da učine dobra dela za sebe i druge.

Bilo koje voće da se gaji najvažnije je obezbediti tržište, ističe Filipović. Međutim i kod ovog voća desila se jedna loša godina, kada je celokupan rod završio u lampeku, a iz kazana je potekla rakija kojoj je ovaj novinar i voćar dao ime "Mušmuluk".

- U trećoj godini smo imali prvu prodaju, u četvrtoj prvu ozbiljniju količinu, a već u petoj došlo je do toga da kupcima nije odgovarao kvalitet ne samo moje već i ostalih tako da sam tada odlučio da napravim rakiju. Proces je veoma zahtevan, ali obzirom da radiš nesto što niko nije - to ima svojih čari. Rakija nije slična ni jednoj drugoj, negde je između jabuke i dunje, prezahtevan proces jer se mušmula bere posle prvog mraza, potrebno je tiho vrenje, zagrevanje prostorije, ali ne previše - objašanjava i dodaje da to što ćete dobiti male količine rakije, ali robe na ceni, govori podatak da je u Nemačkoj, Belgiji i Francuskoj jedna od najcenjenijih, litar u Nemačkoj je čak 140 evra.

Ova rakija prvi put je ove godine ocenjena i na Međunarodnom ocenjivanju vina i rakija koje je održano u Topoli, gde je nagrađena "velikim zlatom". Ovaj uspeh Filipoviću je vetar u leđa pa otkriva da su planovi za budućnost da se njegova rakija nađe na policama velikih marketa i da konačno zauzme mesto koje joj pripada.

Inače, njena upotrebna vrednost je velika, pored rakije može se pripremati liker i džem, a veruje se da pozitivno deluje u lečenju raznih zdravstvenih problema.