Od zove sirup, čaj, pa čak i vino i šampanjac?

Beru ručno i slažu ubrano u velike kante i nose kući gde makazama odsecaju i odstranjuju zelene peteljke s obzirom na to da mogu prouzrokovati gorak ukus vina. Zovu istresaju u prohromsko bure dodaju obavezno vinski kvasac kako bi počeo proces fermentacije, a sve ostalo je mala vinska tajna obzirom da se mora sačuvati jedinstvenost i originalnost recepta i samog proizvoda.

- Ubrano ne merimo u kilogramima nego brojimo cvetove, tačno znamo koliko komada može da stane u jednu kantu. Za bure od 480 litara naberemo od 5.000 do 8.000 cvetova - kaže sagovornik Agrokluba, dodajući da proces fermentacije traje oko dva meseca duže nego u slučaju da je u pripremi vino od grožđa. Taj proces zavisi između ostalog i od temperature u prostoriji. Nakon toga vino se filtrira kako bi bilo što bistrije.

Kako napominje sagovornik Agrokluba, ceo proces traje od maja do septembra, a tek tokom oktobra može da se flašira i degustira. Ukus vina je slatko kiselkast, a sadrži 12% alkohola.

- Zovino vino je specifično, s obzirom na to da u sebi ima neverovatnu magiju koju stvaraju milioni cvetića aromatične biljke - kaže Šimon dodajući da su se okušali i u pravljenju penušavog šampanjca od ove biljke, naglašavajući da je to veliki izazov i da je u početku bilo problema prilikom točenja, obzirom da je pod pritiskom i da zbog toga flaša može i da eksplodira.

Ova porodica iz Bačkog Petrovca priprema i sirup, obično od 150 do 200 litara u sezoni i to po klasičnom receptu.

- Sjedinimo zovu, šećer i limun i prokuvamo - zato ne stavljamo konzervans. Tečnost procedimo i sipamo u staklene flaše i ostavimo da se polako hladi - kaže Branislav dodajući da sok, odnosno sirup napravljan na ovaj način može stajati duže od godinu dana, a to su potvrdile i adekvatne hemijske analize.

Kako zova ima brojna lekovita svojstva veoma se često koristi i za pripremanje aromatičnog čaja te je ova porodica suši u hladovini, a zatim lagano od peteljke odvajaju cvetove na kojima se zadrži velika količina polena.

Vino, sirupe i čajeve predstavljali su na mnogim manifestacijama, a jednom mesečno ljubiteljima mirisa i ukusa zove Branislav Šimon svoje proizvode nosi za Beograd i Novi Sad.