Kineski kupus još uvek malo poznato povrće kod nas - Prinos i do 80 tona po hektaru

Kineski kupus kod nas je još uvek malo poznato povrće, a kao što mu i sam naziv govori, potiče iz Kine. U Evropu je došao u 19. veku. Postoji više varijeteta, a najčešće se uzgajaju: Brassica rapa var. cilindrica (cilindrični), Brassica rapa var. cephalata (ovalne glavice) i Brassica rapa var. laxa (otvorena rozeta). Može da se proizvodi tokom čitave godine bez obzira na to da li se radi o kontinentalnom ili mediteranskom području, a uzgaja se na sličan način kao i običan kupus.

Kineski kupus ima tanak i žiličast koren i većinom se nalazi u sloju do 30 centimetara dubine. Na stabljici se nalaze ovalni listovi, sa jako izraženom srednjom žilom koja može da bude bele do ružičaste boje. Listovi su svetlozelene do tamnozelene boje i naborani, a kod nekih varijeteta, prave zatvorenu ili otvorenu glavicu. Glavica je duguljasta i visine oko 30cm.

Što se tiče uzgoja u plasteniku, njegova setva počinje već krajem januara, a nakon dve nedelje biljke se pikiraju na 3 - 4 cm jedna do druge. Krajem februara, pikirane biljke rasađuju se na 15 do 20 cm.

Setva na otvorenom za vrlo rane sorte može da počne već u drugoj polovini februara, a za sadnju 1.000 m2 potrebno je 30 - 40 grama semena dok je za direktnu setvu potrebno je od 0.3 - 0.5 kg/ha. Budući da je seme jako sitno, direktna setva obavlja se preciznim sejačicama na dubinu oko tri centimetra.

Kineski kupus ne sme da se sadi na isto mesto najmanje tri godine. Dobro se uklapa u plodosmenu nakon mladog krompira, graška i leguminoza, a u jesen ostavlja mogućnost dobre pripreme tla za ozime useve ili za zimsku brazdu.

Kod osnovne pripreme tlo se obrađuje na 30 cm dubine, a u predsetvenoj pripremi, ravna se i nastoji da se postigne da površinski sloj bude fine mrvičaste strukture. Zemljište bi pre setve ili sadnje takođe trebalo da bude umereno vlažno.

Kineski kupus ima relativno kratku vegetaciju pa može da se uzgaja kao predusev ili naknadni usev.

Na rast i razvoj najviše utiču temperatura i intenzitet svetlosti. Minimalna temperatura za rast je 7°C dok su optimalne od 12 - 22°C. Visoka temperatura, preko 28°C, smanjuje kvalitet jer rastu rahle glavice i dolazi do smanjenog kvaliteta, kao i do ivične truleži pa je tada potrebno da se biljke zaštite zasenjivanjem. Veća količina svetlosti poželjna je jer omogućava bolji razvoj lišća i ranije formiranje glavica ali biljka tokom leta dobro podnosi i malo senke.

Većinom dobro uspeva na svim tlima, osim na jako laganim ili jako teškim, a najbolje mu odgovara duboko tlo koje zadržava vlagu, kao i ono koje je dobre drenažne sposonosti, sa dovoljno organske materije. Kineski kupus je osetljiv na stagniranje vode i pokoricu, a za tla kiselija od 6 pH, preporučuje se primena kalcizacije kako bi se izbegla pojava ivične paleži. Dobra struktura tla, posebno je važna kada se kineski kupus uzgaja direktnom setvom. Tokom čitave sezone potrebno ga je dobro zalivati i paziti da se zemlja ne presuši. Potrebno mu je češće zalivanje, ali u manjim količinama. Međutim i kraće vreme bez vode može da uzrokuje ivičnu palež najmlađih listova, što se spolja ne vidi, ali smanjuje kvalitet proizvoda. Takođe je preporučljivo malčiranje tla.

Što se tiče đubrenje, količina i način primene zavise od stanja tla i očekivanog prinosa. Obično se dodaje kalijum u količini od 250 kg/ha, fosfor u količini od 80 - 100 kg/ha i azot u količini od 129 kg/ha. Azot se ne dodaje odjednom nego u dva ili tri puta, a preporučuje se 129 kg/ha azota. Kineski kupus dobro reaguje na folijarnu primenu uree (5 kg/100 l vode uz primenu 500 - 600 l/ha).

Kineski kupus bere se kada dostigne potrebnu veličinu i kompaktnost glavice. Uglavnom se bere ručno, a na većim površinama mehanizovano. Prinos ranih kultivara kreće se od 18 - 45 t/ha, a kasnih čak i do 80 t/ha, a razlog tome je manja masa ranih kultivara (0.5 - 1kg), odnosno veća kasnih (jedan do dva kilograma).

Pre pakovanja i otpremanja na tržište, uklone se spoljni ovojni listovi i glavice se pakuju u letvarice ili kutije po deset kilograma. Pojedinačne glavice mogu da se pakuju u perforirane PE vrećice, što doprinosi boljoj održivosti na prodajnom mestu. Kineski kupus može da se skladištiti u hladnjači na temperaturi od 0 - 2°C i pri relativnoj vlažnosti vazduha od 95%. Nakon dva do tri meseca skladištenja, čišćenjem može da otpadne i do 40%.

Pored optimalne snabdevenosti kineskog kupusa vodom i hranivima, potrebno ga je zaštititi od napada većeg broja štetnih organizama i uzročnika biljnih bolesti. Pre upotrebe hemijskih sredstva za zaštitu bilja treba preduzeti sve preventivne agrotehničke mere, a najvažnije je pri tom kupusnjače uzgajati u proširenom plodoredu. Za setvu uvek koristiti deklarisano i zaštićeno seme. Pri pregledima polja prve bolesne biljke najbolje je odmah odstraniti iz useva. Razvojem novih hibrida moguće je birati one koji se deklarišu kao bolje otporni na različite uzročnike bolesti. Tek nakon pridržavanja navedenih agrotehničkih mera, poželjno je po potrebi koristiti hemijska sredstva za suzbijanje štetnih organizama koja su dopuštena za primenu u kupusnjačama na propisani način.

Najčešće bolesti koje se kod nas javljaju su kupusna kila (Plasmodiophora brassicae) i koncentrična ili crna lisna pegavost (Alternaria brassicae). Kod kupusne kile na korenu zaraženih biljaka formiraju se zadebljanja koja u početku imaju boju korena, a kasnije ta mesta postaju smeđa i pucaju. Štete su najveće ako sadimo već napadnut rasad, a naknadno zaražene biljke u polju retko propadaju, niže su rastom dok starije lišće žuti i osuši se što dovodi do nižeg kvaliteta i lošijeg prinosa. Koncentrična pegavost manifestuje se tamnim, okruglim pegama na listovima, a javlja se tokom leta i velike vlage u vazduhu i kod nje bi trebalo biti oprezan jer se prenosi semenom.

Do truljenja biljaka, uzrokovanog bakterijama, može da dođe za vreme velike vlage ili tokom skladištenja. Posebno su podložne biljke koje na listovima imaju oštećenja, na primer od grada ili napada štetočina.

Štetočine kineskog kupusa

Od štetočine, u zasadima kineskog kupusa najveću štetu prave gusenice i kupusni buvač. Gusenice napadaju kineski kupus krajem leta i početkom jeseni. Ove štetočine nagrizaju list i ostavljaju izmet koji škodi biljkama, a pojave se u fazi formiranja glavica. Najezde gusenica mogu da traju sve do oktobra dok poslednjih godina zbog klimatskih promena, primećujemo njihovu pojavu sve do sredine ili kraju novembra. Kupusni buvač se javlja tokom presađivanja ili u fazi rasta, a najčešće ako se kupus sadi na isto mesto kao i prethodne godine. Reč je o štetočini velikoj oko dva milimetra, koja najčešće napada za vreme toplih i sunčanih dana.