Porodica Nikolić iz Negotina prva je koja proizvodi i prodaje šafran u Srbiji

Saša po struci diplomirani inženjer elektrotehnike, supruga Neda profesor matematike i računarstva - jedinu vezu sa selom imali su u detinjstvu. Danas imaju dodatni posao, a za sinove Aleksu, Luku i Filipa dobar način da se udalje od mobilnih telefona i tableta.

Na jednoj parceli porodica Nikolić podigla je zasad paulovnije (brzorastućeg drveta). Potom su krenuli da istažuju šta bi mogli da zasade između redova, dok drveće ne formira krošnje i počne da pravi senku. Istraživajući, došli su do najskupljeg začina na svetu, što ih je dodatno motivisalo da se malo bolje i detaljnije upoznaju sa proizvodnjom šafrana.

- Proučavajući na internetu o šafranu nismo našli podatke o proizvodnji u Srbiji. Došli smo do jedne porodice u Francuskoj koja se već generacijski bavi njegovom proizvodnjom. Gospodin Matea je bio jako ljubazan i kroz nekoliko razmenjenih mejlova pojasnio mnogo toga nejasnog - priča Saša.

Sadni materijal uvezli iz Francuske

Kada su odlučili da kupe sadni materijal, našli su se pred problemom - nije ga nigde bilo. Odlučili su, potom kažu da uvezu lukovice iz Francuske. - Pre kupovine lukovica posetio sam seminar o gajenju šafrana, koji je bio organizovan u zemlji u susedstvu. Na seminaru sam razrešio neke dileme vezane za sadnju, branje, sušenje i čuvanje te biljke - priča Saša.

Uporedo sa sadnjom lukovica krenuli su sa promocijom novog na ovim prostorima začina, napravili su sajt i stranicu na društvenoj mreži Fejsbuk. Usledio je logičan sled stvari, izbor imena i pošto niko u Srbiji ne proizvodi šafran lako je bilo izabrati ime - Prvi srpski šafran.

Celokupna proizvodnja Prvog srpskog šafrana je ručna bez primene hemijskih preparata. Parcela na kojoj se proizvodi šafran je 10 ari, ograđena je i u blizini nema parcele koje se obrađuju i tretiraju hemijskim sredstvima.

Eksperiment uspeo! Klima i zemljište odgovaraju šafranu

Danas, dve pune godine posle sadnje prvih lukovica, Saša ističe da je "eksperiment" više nego uspeo. Klima i zemljište u ataru sela Tamnič koje se nalazi na 30 km od Negotina, odlično pogoduje ovoj, za naše podneblje novoj i neobičnoj biljci.

Specifičnost jestivog šafrana ogleda se u obrnutoj vegetaciji. Inače, ima više od 70 vrsta krokusa koji se ne koriste u ishrani. Šafran niče u septembru, odmah posle nicanja cveta. Cele zime raste, razmnožava se i negde u aprilu i maju počinju da se suše listovi i tada prelazi u stanje mirovanja do septembra. Period od dva do tri meseca (jun - avgust), kada je u fazi mirovanja koristi se za rasađivanje (ukoliko je potrebno).

Šafran svoju primenu zbog lekovitih svojstava nalazi u ishrani kao začin, koristi se u kozmetičkoj industriji i primenjuje u medicini. U našoj zemlji ovaj začin je malo poznat, a na tržištu se počinju pojavljivati proizvodi koji sadrže u svom sastavu šafran.

Prodaja u inostranstvu - ne baš po povoljnim uslovima

Celokupnu proizvodnju mogu prodati u inostranstvu, ali po ne baš povoljnim uslovima, pošto ne žele da neko njihov rad koristi za sopstvenu enormnu dobit, rešili su da sami pronađu tržište u Srbiji. - Šafran je daleko kvalitetniji od onoga što se može naći u našim radnjama - priča Saša.

U potrazi su i za partnerima sa kojima bi zajedničkim snaga napravili proizvod sa šafranom i bili jedinstveni, prepoznatljivi na tržištu.