Urbano baštovanstvo hit u svetu - Čist vazduh i jeftina hrana

Bavljenje baštovanstvom više nije rezervisano samo za starije. Sada se sve više mladih ljudi posvećuje tome. Jedan od najboljih primera je Nemačka, a koncept urbanih bašti kod njih je zaživeo još u 19 veku.

Ideja je da se napušteno zemljište da nekome na obradu, čime se dobija višestruka korist: ekološka, ekonomska, edukativna, sociološka.

Sve to je deo šireg trenda urbanih bašta u kome se mogu naći zelene površine na malo verovatnim mestima, od parkirališta i kontejnera do krovova visokih zgrada.

Način funkcionisanja takvog sistema nije previše komplikovan – grad ili privatni vlasnik nude parcele na obradu, a zainteresovani građani se javljaju da ih preuzmu. Zatim uzgajaju kulture koje žele i tako sami proizvode zdravu hranu za sopstvene potrebe.

Ovakvi vrtovi u Nemačkoj su poznati pod nazivom kleingarten, mali vrtovi ili shrebergarten, po lajpciškom lekaru i profesoru Danielu Gotlobu Moricu Šreberu, koji se bavio zdravljem dece u industrijskim regionima, piše WEF. On je smatrao da bi deca trebalo što više da borave napolju, kako bi se eliminisali negativni efekti takvog okruženja.

Upravo tokom industrijske revolucije su se i pojavili ovakvi vrtovi u nemačkim gradovima s ciljem da obezbede svež vazduh i hranu siromašnima.

Prema predviđanjima naučnika, do 2050. godine u urbanim sredinama živeće 68% čovečanstva, što znači da će koncept urbane bašte biti veoma važan za uslove života u gradskoj sredini.

Zato se danas gradovi širom sveta pretvaraju u čiste i zelene oaze.

Popularnosti baštovanstva je doprineo i rast veganstva, zabrinutost zbog pesticida i drugih hemikalija u hrani, kao i želja da se ne ugrožava životna sredina.

Uz to, baštovanstvo je dobro za fizičko i mentalno zdravlje.

Inače, u Berlinu, koji je jedan od vodećih gradova sa ovakvim životni stilom, u redu za zemljište za baštu čeka oko 12.000 ljudi. Ali, Nemačka u tome nije jedinstvena. Urbane bašte sve su popularnije u svim svetskim metropolama.

U Singapuru je ekološka svest na visokom nivou, pa tako tamošnji stanovnici u neboderima gaje povrće u saksijama na prozorima, terasama, ali i u stanu. U Sidneju se u uličnim žardinjerama mogu videti ljute papričice, čime se pokazuje posvećenost ovakvom životnom stilu.

Što se tiče našeg regiona, urbanih bašti ima u Zagrebu, gde je inicijativa Parkticipacija započela formiranje zajedničkih gradskih vrtova, a tu su bašte u Banjaluci… U Srbiji su poznate baštenska zajednica u Slancima – Baštalište, koja se nalazi na privremeno doniranom privatnom zemljištu, kao i Zdravac – centar za gradske bašte i agrokulturu.

urbane bašte

kleingarten

shrebergarten

Daniel Gotlob Moric Šreber

bažte u žardinjerama

Baštalište

Zdravac centar za gradske bašte i agrokulturu