Sveža organska aronija nije isplativa - Rešenje je u preradi

(Ilustracija) Organska proizvodnja u Srbiji nije dovoljno zastupljena - naime tek 0,4% zemljišta je sa ovom namenom. Oko 2.000 proizvođača bavi se ovim vrstom uzgoja na približno 15.000 hektara. Jedan od njih je Željko Dimitrić iz Male Vranjske kod Šapca, po struci medicinski tehničar, koji ima zasad aronije.

Kako kaže, na dan kada je sadio ovo voće, kilogram aronije koštao je oko 1.000 dinara u prodaji. Danas nema otkupa ili je on po 100 dinara, a to je apsolutno neisplativo. Upravo zato aroniju ne prodaje u svežem stanju, nego je isključivo prerađuje.

- U avgustu imamo pune ruke posla. Taj dan kada radimo, beremo toliko ploda koliko možemo da flaširamo. U toku dana se bere od četiri do pet sati, plod se pere, suši, hladno cedi i pasterizuje. U toku noći prerađujemo i flaširamo sok i ujutru opet ispočetka. Za jedan litar soka, pošto imamo sistem za navodnjavanje, potrebno nam je 1,6 kilograma aronije, što je odličan rezultat - ističe ovaj voćar za RTS.

Postigao je odličan rezultat prošle godine, kada je postao prvi sertifikovani proizvođač na teritoriji Šapca. Međutim, ni to mu nije dovoljno da bi proizvode ponudio dalje od pijace.

- Problem je što mi kao poljoprivredna gazdinstva ne možemo da uđemo u velike markete. Iako imam sertifikovanu organsku aroniju, da je u mom soku ceđena sveža aronija, ja na ovaj sok ne mogu da stavim pečat ili amblem da je to organski proizvod, jer to mogu samo fabrike - pojašnjava Dimitrić.

Dodaje da organska proizvodnja iziskuje mnogo više posla nego kovencionalna proizvodnja, jer mnogi poslovi moraju da se rade ručno - od kopanja i čupanja trave do kupljenja rutave bube koja napada plod.

Na 70 ari ovaj domaćin je zasadio 1.400 stabala aronije. Procenjuje da ova plantaža može da ima rod i do 15 tona godišnje, ali ga još uvek nije dostigao. Maksimalna berba bila mu je protekle godine, kada je obrao 3,5 tone ovog bobičastog voća.

- Imam tri puta manji rod nego neko ko se bavi konvencionalnom proizvodnjom. Mi bi trebalo da imamo tri puta veću cenu ploda, a ne samo mizernih 10% ili 20% - tvrdi Dimitrić.

Kako bi dopunio svoj budžet, Željko planira da aroniju čokoladira, kao i da napravi žitni dezert sa njom.