Gajenje spelte - Manje košta od pšenice, a više se isplati

Jovica Ilić, poljoprivredni tehničar, nije zapostavio porodično imanje čak i kada je sa svojom porodicom započeo novi život u opštini Vranje. Svoj radni dan svakodnevno započinje u selu Dragobužde, koje se nalazi na području Poljanice, udaljene dvadesetak kilometara od Vranja, a gde na iznajmljenih 35 hektara, uzgaja maline sorte polana, na organski način. Iako, poslednjih godina, postiže fantastične rezultate u malinarstvu, on je jesenas odlučio da se oproba i u proizvodnji spelte.

Ovu žitaricu, poreklom iz Azije, koja se najduže zadržala u ljudskoj ishrani, zasejao je na 100 hektara, koje je uzeo pod zakup u selu Pavlovac, nadomak Vranja.



U realizaciju ovog velikog poduhvata krenuo je u saradnji sa stručnjacima vranjske Poljoprivredno stručne službe. Nada Lazović Đoković, stručnjak za ratarstvo rešavala je sve njegove nedoumice koje je imao u setvi. Primenio je svu agrotehniku koju mu je preporučila i rezultati nisu izostali.

- Posle ovako dobro obavljenih priprema bilo je pravo zadovoljstvo sejati speltu na plodnoj moravskoj ravnici. Nisam imao problema ni sa obradom zemljišta, jer je postupak isti kao i pri setvi pšenice. Osnovnu obradu zemljišta za speltu moguće je obaviti i na dubini od 20 do 25 cm i to samo dve do tri nedelje pre setve, što je velika prednost u odnosu na setvu ostalih žitarica. Ona se seje od oktobra pa sve do početka novembra sa 180 do 220 kg/ha semena - govori zadovoljno Jovica Ilić.

Kaže da se može uzgajati i na siromašnim zemljištima i većim nadmorskim visinama. - I ulaganja su manja u odnosu na proizvodnju klasične pšenice i zato smatram da će ubuduće mnogi proizvođači naći interesa da je seju - objašnjava on.

Ilić je speltu zasejao zajedno sa plevicom. Do klijanja štitiće je od napada insekata, mikroorganizama i bolesti, tako da joj tretman fungicidom neće biti potreban.

- Speltu ću jedino morati da štitim herbicidima od trave. Ona je veoma pogodna i za organsku proizvodnju, jer se fungicidi ne koriste, a moguće je izbaciti i herbicide, ali bi tada u zasadima bilo više trave. Njen rast ne može da se potpomogne raznim hemijskim sredstvima, kojima se tretiraju današnje hibridne sorte pšenice. Ali zato, spelta ne upija štetne materije iz zemljišta, otporna je na patogene, što joj daje veliku prednost nad ostalim biljkama. Spelta ne daje veliki prinos. Očekujem najviše 4 tone po hektaru i dobru zaradu - kaže Jovica.

- Dorada je skupa. Kombajn koji žanje speltu skida deo klasa i svako zrno koje ima plevicu na sebi koja mora da se odstrani do prodaje. Spelta nema svake godine ujednačeno zrno ni po veličini, ni po tvrdoći. Zato se mora prilagoditi mašina prema rodu iz te godine. Proces ljuštenja i selektiranja je spor i mukotrpan. Ali, spelta je skuplja od obične pšenice, pa se u toj ceni u stvari naplaćuje ovaj dodatni rad koji nije direktno vezan za proizvodnju spelte od setve do žetve - zaključuje Jovica Ilić.

Vranje  

spelta

uzgoj spelte

gajenje spelte

setva spelte

žetva spelte

Jovica Ilić

selo Dragobužde kod Vranja

selo Pavlovac kod Vranja

brašno od spelte

speltino brašno

hleb dobar za varenje

zaštita spelte

organska spelta