Alpske koze daju i do 900 litara mleka godišnje - Saveti kako da kozarstvo bude unosan posao

Kozarstvo je poslednjih godina u Srbiji i u regionu postalo veoma isplativ biznis, sa zahtevnim tržištem i stabilnim prihodima. Ali to je ujedno i dugoročna investicija koja se neće isplatiti preko noći. Potrebno je dosta vremena, znanja i umeća da posao postane profitabilan - neophodno je savladati teorijsko i praktično znanje o vrstama koza, ishrani, čuvanju, nezi i zdravstvenoj zaštiti koza. Evo šta stručnjaci savetuju početnicima u kozarstvu:

Ljudi se obično odlučuju za gajenje koza kako zbog proizvodnje kozjeg mleka i mesa, za sopstvene potrebe ili u komercijalne svrhe. Ako na umu imate proizvodnju mleka, treba da znate da neke vrste mogu da daju i do 900 litara mleka godišnje, poput alpske pasmine. Sa druge strane, i proizvodnja mesa je veoma unosna – svaki kastrirani jarac daće između 11 i 18 kilograma mesa, a svaka koza ojariće najmanje jedno jare godišnje. Na ceni su i kozje kože, proizvodi od krzna nekih vrsta koza i tkanine od kozje dlake, a najtraženiji su proizvodi od organski hranjenih koza i onih koje slobodno pasu.

Pri izboru rase koza, vodite se specifičnostima vrste proizvodnje, ali se i trudite da odaberete rasu koja je produktivna, a vodite računa i o lokalitetu na kojem će koze biti odgajane i zahtevima tržišta na kojem ćete nuditi svoje proizvode. Ako se odlučite za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda, odaberite takozvane mlečne rase koza – alpska, sanska, nubijska, togenburška, lamančanska i oberhasli koza. Kada je reč o proizvodnji mesa, burska koza je "najmesnatija", mada su za to pogodne sve rase, a najčešće se biraju jarci, mlada jarad i koze koje više ne služe za reprodukciju.

Svaka odrasla koza sahteva najmanje 1,5 metar ličnog prostora, a za kozu koja se ojarila potrebna je i posebna prostorija jer jarići moraju da borave u čistom i suvom prostoru dok ne napune 14 nedelja. Štala mora da ima dobru zaštitu od vremenskih uslova – sunca, kiše, vetra i snega i konstantan protok vazduha. Zimi je preporučljivo obložiti pod slamom ili piljevinom kako bi kozama bilo toplo. Koze mogu prilično visoko da skoče, a vole i da "odlutaju" u potrazi za hranom, pa je neophodna i ograda najmanje 1,2 metra visine, koja će ujedno poslužiti i kao dobra zaštita od predatora.

Ako imate mogućnosti, pustite ih da slobodno pasu, ali ih hranite bujnim, lisnatim otkosom sa detelinom i maslačkom, a zimi senom i prekrupom. Ako kozama dajete kvalitetno, detelinsko seno, ješće manje zrnevlja koje u velikim količinama može da izazove probavne smetnje. Skotnoj kozi, na primer, biće dovoljno oko pola kilograma prekrupe dnevno. Bilo bi dobro da kozama u hranu dodajete i minerale i vitamine, posebno zimi, a naročito je važno da im obezbedite dovoljno sveže i čiste vode, u skladu sa njihovim potrebama.

Prevencija je najbolja zaštita. Vakcinišite koze jednom godišnje protiv enterotoksemije i tetanusa. Takođe, čistite ih od parazita i obezbedite zaštitu od krpelja i ušiju tokom jeseni i proleća. Edovno im obrezujte papke kako ne bi prerasli i tako sprečite povrede. Kao farmer-početnik, bilo bi dobro da uvek pri sebi imate broj telefona proverenog veterinara za hitne slučajeve, a vi sa svoje strane vodite evidenciju o zdravstvenom stanju svake koze pojedinačno, uključujući tu datume jarenja, pasminu, vakcinacije i davanje medikamenata.

Stana Petrović već 22 godine sa supugom Branom gaji koze na svom imanju u selu Donja Previja u Republici Srpskoj. Trenutno imaju samo dve koze ukrštene sanske i alpske rase i koriste ih isključivo za sopstvene potrebe, s tim što nekada prodaju poneko jare. Mali broj koza je Petrovićima prepreka za komercijalni uzgoj, a problem je, kaže Stana, u nedovoljnoj površini sopstvenog zemljišta.

- To je nezgodno naročito leti kada koze vodimo na ispašu. Tada moramo da ih vezujemo dugim lancima, a s vremena na vreme i da ih prepnemo kako ne bi obrstile tuđe zasade i voćnjake - prića Stana.

Od kozjeg mleka Petrovići proizvode sir, a od jaradi i višegodišnjih koza dobijaju meso i kože.

- Od jedne koze godišnje u proseku dobijemo 680-800 litara mleka. Mladi jarići prispevaju za klanje kada dostignu tri meseca starosti i težinu od oko 22-30 kg. Inače, težina jaradi zavisiće od toga koliko je komada koza ojarila. Obično je to između jednog i četiri jareta, a ako ih je više, po pravilu su sitniji - kaže Stana.

Za proizvodnju mesa od odraslih koza, koriste se one višegodišnje koje više nisu za oplodnju. Pre klanja se dobro utove i njihovo meso se koristi za kuvanje i sušenje pastrme u jesen - objašnjava Stana Petrović.

Kada je reč o ishrani, ona ističe da zimi koze hrane senom i stočnom hranom, odnosno kukuruznom, pšeničnom, ječmenom i zobenom prekrupom, a leti i u jesen ih izvode na ispašu i pomalo prihranjuju. Bar jednom nedeljno njihove koze obavezno jedu i so.

Uslovi za čuvanje koza su, prema njenim rečima, specifični, pogotovo zimi, jer su one jako osetljive na hladnoću.

- Kada su vremenske prilike loše držimo ih u štalama. Vodimo računa da im bude toplo, suvo i čisto jer je to važno za njihovo zdravlje - kaže naša sagovornica.

Ona zaključuje da je isplativo i korisno držati koze, jer se brzo razmnožavaju, a njihovo mleko je izuzetno zdravo jer ne sadrži laktozu pa je lako svarljivo i mogu da ga piju čak i bebe, dok je kod lečenja plućnih bolesti nezamenljivo, naročito kozja surutka.