Unosniji uzgoj lateralnih, nego tradicionalnih sorti oraha

Saša Lukić, koji je i predsednik Saveza uzgajivača oraha u Srbiji, novu sortu oraha zasadio je na osam hektara i planira proširenje zasada na 50 hektara u narednih deset godina. Prilikom zasnivanja prvih zasada, konsultovao je dr Alberta Valiera iz Italije, uglednog stručnjaka za uzgoj oraha u Evropi, koji je sa intezivnim uzgojem lateralnih sorti krenuo pre 20 godina.

Brojni su razlozi zašto su lateralne sorte bolje, objašnjava Lukić.

- Pre svega, duplo brže stižu na rod. One rađaju bukvalno u rasadniku. Prve tri godine rod se skida, a tek u četvrtoj se plod ostavlja, da ne bi iscrpljivao stablo. U četvrtoj godini lateralne sorte mogu da rode oko 500 - 700 kg sušenog oraha u ljusci. Orah kada se obere ima 40% - 45% vlage a kada ga osušimo do 8%, koliko treba za sušenje, kalira 20-30% u težini - kaže Lukić.

Kada se gleda rod po hektaru i uzme prosek, prema rečima Saše Lukića, kod tradicionalnih sorti moguć je rod do dve tone suvog oraha u ljusci što je evropski prosek. Kod lateralnih sorti, rod je duplo veći i iznosi više od četiri tone po hektaru.

Lukić je jedan od pionira u sađenju lateralnih sorti oraha u Srbiji. Iako su prve sorte čendler posađene pre četiri godine, prvi ozbiljni zasadi u našoj zemlji posađeni su prošle godine na 50 hektara. Ove godine taj broj se "popeo" već na 100 hektara i po proceni Lukića svake godine će se duplirati količina zasada pod lateralnim sortama.

Ono što je svakako najinteresantnije kod ove sorte je njen lakši plasman na inostrano tržište.

- Lateralni orah u inostranstvo se može prodati u ljusci, što nije slučaj kod tradicionalnih sorti, koje se mogu prodati isključivo u jezgru - objašnjava Lukić.

Savez uzgajivača oraha Srbije je mlado udruženje osnovano pre tri godine i okuplja najuspešnije proizvođače oraha u Srbiji sa tradicionalnim sortama. Kako su svaka iskustva dragocena, uzgajivači se svake godine okupljaju da razmene iskustva i uče od onih koji su na najbolji način rešili probleme. Ove godine na plantaži porodice Arnaut u selu Banja kod Aranđelovca, okupili su se proizvođači sa svih prostora bivše Jugoslavije. Na 10 hektara prostire se najveća plantaža oraha u regionu.

Ivan Arnaut kaže da je godina dobro krenula, ali je grad u junu uništio 60% roda, što je uticalo i na kvalitet. Zabluda je, kaže on, da orahu ne treba ništa.

- Potrebna je tu i rezidba, kvalitetno đubrivo, prskanje, zaštita. Na plantaži staroj 18 godina, sađeno je nekoliko sorti oraha. Preporučio bih uvozne sorte, zbog bolje cene kod izvoza - kaže on.

Klimatski uslovi išli su na ruku ove godine proizvođačima oraha u Srbiji. Nije bilo prolećnih mrazeva, pa su rodili i orašnjaci koji nikad ne rađaju. Nevreme i grad uništio je oko 70% roda, što je uticalo i na kvalitet, pa je i cena oraha na tržištu niža.