Postrno proso - Nezahtevna kultura, koja donosi zaradu

Prosa gotovo da i nema na domaćem tržištu, pa se Vladimir Panić i Vukašin Ristić iz Pančeva nisu pokajali što su zasejali površine ovom kulturom.

Vladimir Panić i Vukašin Ristić iz Pančeva odlučili su da nakon vađenja uljane repice, po prvi put poseju postrno proso. Za ovo su namenili 35 hektara i - nisu se pokajali. Biljka otporna na sušu, dobro je regaovala i na kišu, pa su ostvarili prinos od tri tone po hektaru, što je izuzetno dobro za drugu žetvu, piše RTS.

- Jako je zahvalna kultura. Ima jedan tretman prskanja od korova, jedan tretman za insekte, đubri se samo azotom i zato je vrlo jednostavno održavati - tvrdi Ristić, dok Panić dodaje da će sledeće godine proširiti površine. "Biće tu još postrnih kultura koje su ekonomski isplative, ali treba znati i pripremiti zemljište na vreme, posejati i sve isplanirati u zadatim rokovima. Kada se krug zatvori i uspeh ne izostaje."

Proso tražen na našem tržištu

Proso je veoma tražen na domaćem tržištu. Koristi se uglavnom za ishranu domaćih životinja i kućnih pernatih ljubimaca, ali i za proizvodnju alkohola i piva.

- Prosa gotovo da i nema na domaćem tržištu iz domaće proizvodnje i uglavnom se uvozi. Ovo je sad nešto novo kod nas i postigli smo i relativno dobru cenu od 30 dinara za kilogram, što će obezbediti profit proizvođačima - kaže Mirča Nikša, otkupljivač iz Pančeva.

Inače, sve veći broj poljoprivrednika u južnom Banatu se odlučuje za proizvodnju alternativnih poljoprivrednih kultura, jer smatraju da su ulaganja manja, a mogućnost zarade veća.