Srbija prva u Evropi po proizvodnji dunje - Uloženo počinje da se vraća za šest godina

Srbija je deseta u svetu prema rodu dunja, i prva u Evropi po njihovoj proizvodnji, ispred Španije.

Ove podatke izneo je za Blic Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Uz to, Gulan konstatuje da je dunja velika šansa Srbije, nažalost, nedovoljno iskorišćena.

- Izvoz kukuruza, pšenice, malina, jabuka, breskvi, jagoda poznat je svakom stanovniku Srbije. Čuli su i za pečurke, trešnje višnje… A šta je sa dunjama? Srbija je deseta u svetu prema njihovom rodu, a to je malo kome poznato. Takođe, prvi smo u Evropi po proizvodnji dunja – naglašava Gulan.

Prema njegovim rečima, sveže dunje predstavljaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 mil EUR.

- Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14. mestu, a više evropskih zemalja je ispred nje mada ima manju količinu godišnjeg roda – kaže Gulan.

Skupa investicija, novac se vraća za šest godina

Branislav Gulan objašnjava da se, kao i kod desetina drugih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbija registrovala u svetskom izvozu, i to na relativno visokom mestu, zahvaljujući izvozu u Rusiju, koji je otpočeo tek 2015.

- Takođe, dunje se tradicionalno izvoze u Bosnu i Hercegovinu – dodaje on.

Ipak, kako tvrdi, razlog za to što Srbija ne koristi svoju šansu u većem izvozu, ali i u proizvodnji dunja, jeste visina ulaganja.

- Hektar zemlje u Vojvodini, u prvoj liniji, košta 20.000 EUR. Da bi se podigla plantaža treba još 20.000 EUR, a da bi se osposobila cela mreža još oko 20.000 EUR. To je mnogo novca, i takav posao mogu započeti samo oni što imaju svoju zemlju, i to kada se udruže njih petoro ili šestoro – objašnjava Gulan, i dodaje da je otprilike potrebno najmanje šest godina da uložen novac počne da se vraća.

Kako navodi, upravo takva udruživanja predstavljaju zadruge, a za to dobijaju novac od države.

- Prošle godine su 22 zadruge dobile oko 200 miliona dinara, a ove godine planirano je 825 miliona dinara za 70 zadruga – govori Gulan i dodaje da je to prilika da zadrugari krenu sa većom proizvodnjom dunja.

- Nažalost, za sada o dunjama niko u zemlji ne razmišlja. Ovo je treća godina da o tome pričam. A u svetu je to naša šansa – kaže Gulan.

Prema njegovim rečima, stopa rasta poljoprivrede Srbije je izuzetno niska.

- U poslednjih 30 godina ona iznosi 0,45%. Međutim, jedini napredak imamo u voću. Ove godine se očekuje proizvodnja voća od oko 1,4 miliona tona. Rekordna je bila 2013. godina, kada smo imali 1,53 miliona tona voća – navodi Gulan.