Grejanje geotermalnom vodom donosi velike energetske uštede - Investicije se isplate već za 7 godina

Srbija u naredne dve godine može da računa na velika ulaganja u geotermalne izvore za grejanje i proizvodnju struje. Analize pokazuju ogroman geotermalni potencijal sa temperaturama vode i do 150 stepeni.

Stručnjaci sa Geološkog fakulteta, uz podršku Pokrajinske vlade i Vlade Srbije, sa kolegama iz Mađarske i Francuske razvijaju dva projekta koji treba da privuku investitore.

Projekat Darling, koji stručnjaci iz Srbije rade sa Mađarima, deo je Međunarodnog istraživanja u koje je uključeno 11 zemalja dunavske regije.

U Vojvodini i Mačvi će locirati mesta za gradnju geotermalnih postrojenja za grejanje.

- Rezultati tog projekta biće direktno dostupni predstavnicima opština i svim zainteresovanim budućim investitorima i korisnicima te toplotne energije iz geotermalnih resursa - ističe Ana Vraneš, rukovodilac Centra za obnovljive vodne energetske resurse Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Projekat koji rade sa Francuzima treba da pokaže pet najperspektivnijih lokacija korišćenja geotermalne energije za proizvodnju struje.

- Do sada smo ustanovili tri potencijalne lokacije - na teritoriji opštine Kikinda, Sombora i Sremske Mitrovice - objašnjava Ana Vraneš.

Iskustva zapadnih zemalja pokazuju da su za te poslove investitori zainteresovani, jer se ulaganja isplate za oko sedam-osam godina.

- Ako je u pitanju dobijanje toplotne energije, prosečna cena investicije je jedan evro po vatu. Zanimljivo, struja je deset puta skuplja investicija, dakle 10 EUR vat - ukazuje Dejan Milenić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Osim toga, gradnja geoelektrana donosi i ogromne energetske uštede.

Kada bi Srbija iskoristila geotermalni potencijal samo temperature od 20 do 90 stepeni, mogli bismo da zamenimo jednu trećinu toplotne energije koju potrošimo za grejanje stanovništva i industrije.

Inače, širom Srbije pojedinačni objekti već koriste taj prirodni resurs. To su hoteli u banjama, IKEA poslovni objekat, završava se i toplana u Bogatiću, koriste ga sportski centri na Divčibarama, Zlatiboru, gde i centralni trg na toj planini ima podno grejanje iz geotermalne energije.

- Radili smo za Vladu Srbije studiju o mogućnosti korišćenja geotermalnih resursa na Koridoru 11 preko Peštera, jer će biti veliki izazov sprečiti formiranje snežnog pokrivača na putnom pravcu pa smo razmatrali svaki ulaz i izlaz iz tunela, svaki most. Svaki uspon preko pet stepeni može da ima podno grejanje u sebi - rekao je Milenić.

Pored ovoga, i građani godišnje ugrade oko 1.000 toplotnih pumpi, kojima iz podzemnih voda temperature do 30 stepeni greju svoje kuće.