Etno-salaši sve popularniji domaćim i stranim turistima

Pažnju domaćih, ali i stranih turista sve više privlače etno-salaši i seoski turizam. Osim dobre hrane, raznolikosti biljaka i životinja koje se tamo mogu videti, mnogi od njih pretvoreni su i u svojevrsne muzeje, čuvare kulture i tradicije podneblja na kome se nalaze.

Kada su devedesetih godina nasledili zemlju u Hajdukovu kod Subotice, porodica Gabrić odlučila se da na njoj zasadi voće, pre svega jabuke, po kojima je ovaj kraj tradicionalno poznat.

- Moj otac je hteo da sačuva da sve ne izraste u korov i da sačuvamo neku prodičnu tradiciju. Pošto je sve bilo u to vreme prilično zapušteno, a komšije su prodavale zemlju, mi smo uspeli da uvećamo parcelu. Napravili smo bunare, organizovali neku intezivniju proizvodnju. Danas imamo 15 hektara i 25.000 stabala, gajimo šest vrsta jabuka, višnju na jednoj parceli i šljivu - navodi Goran Gabrić.

Ova porodica, koja danas broji sedamnaest članova, nije se zaustavila samo na gajenju i preradi voća, koje izvozi i u svet, već su imanje i Salaš pretvorili u svojevrsni etno–park na kojem se nalazi i muzej starih poljoprivrednih mašina.

- Mašine poput papresa, roljka, volovskih kola su se koristile na teritoriji Vojvodine ali se zbog poljoprivredne mehanizacije i modernizacije više ne koriste, ali su zato tu da bi se mogle videti - objašnjava Marin Pijuković.

Pored domaćih životinja, ribnjaka, ovde je moguće videti i stare rekonstrusane kuće u kojima su nekada živeli i prvi stanovnici Panonske nizije.

- Zemunice su ukopane iz razloga jer se nalaze u Panonskoj niziji koja je jedna velika ravnica gde duvaju vetrovi sa svih strana. Da bi se ljudi zaštitili od vetrova oni su kuću zato ukopavali, a leti je ona bila hladna i služila kao zaštita od visokih temperatura našim precima - objašnjava Mila Milenković.

Koncept gajenja prozvoda i same prozvode, prvenstveno domaćeg soka koje prave od sopstvenog voća, ovi vredni ljudi predstaviće na sajmu zdravog načina života sredinom maja u Beogradu.