Uljana repica dobra šansa za zaradu domaćih ratara - Prosečna izvozna cena 350 EUR po toni

Dok svetska proizvodnja uljane repice opada već tri godine zaredom, potreba Evropske unije za tom kulturom sve više raste. To je samo jedan od razloga zbog čega bi upravo ova uljarica mogla da bude odlična šansa za ratare u Srbiji.

Sudeći po zastupljenosti na srpskim njivama, proizvodnja uljane repice i dalje je veoma daleko od proizvodnje kukuruza ili pšenice. Ipak, izgleda da se u poslednjih nekoliko godina sve više naših ratara odlučuje za gajenje ove uljarice. I to na štetu pšenice.

Naime, cenom pšenice ratari već dugo nisu zadovoljni, a slika je na tom polju iz godine u godinu za njih sve lošija. S druge strane, cena uljane repice u poslednje tri godine ne samo da je veoma stabilna, već je i više nego zadovoljavajuća. Nakon žetve 2015. godine, na primer, tona ovog useva koštala je 340 EUR.

Da li samo zbog ove cene, ili zbog zagarantovanog otkupa, ili pak u želji da se uvedu određene novine, proizvodnja ove popularne uljarice se svake godine sve više povećava. Prema podacima pojedinih kompanija, tokom žetve 2016. godine u Srbiji je pod uljanom repicom bilo između 40.000 i 45.000 hektara.

Uz to, ni prinosi uljane repice nisu bili loši, jer su prosečni iznosili i preko 4 tone po hektaru. Naravno, mnogi ratari koji su koristili punu i pravilnu agrotehniku ostvarivali su još veće prinose. Ukoliko se ovaj prinos pomnoži sa otkupnom cenom, ali i brojem hektara, računica je veoma jasna.

Prema analizama Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, izvoz uljane repice iz Srbije tokom 2016. godine iznosio je ukupno 42.000 tone. Najveći deo te količine, odnosno oko 91%, izvezao se u zemlje EU, pre svega u Rumuniju i to 37%. Svega 9% uljane repice koja se izvezla iz Srbije otišlo je u CEFTA zemlje, uglavnom u Republiku Bosnu i Hercegovinu. Prosečna izvozna cena iznosila je 350 EUR po toni.