Hranljivi batat osvaja srpsko tržište - Proizvodnja slatkog krompira isplativija od tradicionalnih kultura

(Batat ili slatki krompir) Hranljivi batat sve je češći na trpezama u Srbiji, ali se ova pomalo egzotična kultura sve više i sadi na srpskim njivama.

Iako se batat često zove slatki krompir (eng. Sweet potato) i pomalo sliči običnom krompiru, oni nemaju nikakve veze jedan s drugim. Reč je o višegodišnjoj tropskoj biljci iz familije slakova, poreklom iz Srednje i Južne Amerike, koji se u Srbiji gaji kao jednogodišnja kultura. U ishrani se koriste sekundarna zadebljanja korena i mlado zeleno lišće, puni minerala i vitamina, a najpopularniji je batat belog, narandžastog i ljubičastog korena.

Najveći proizvođač slatkog krompira u Srbiji je Mitar Peršić iz Golubinaca kod Stare Pazove. Proizvodnjom batata bavi se od 2005. godine, a za uzgoj se zainteresovao kada je čuo za njegova lekovita svojstva. Za naš portal Peršić kaže da se prilikom započinjanja proizvodnje najveća ulaganja odnose na vreme i energiju.

- Proizvodnja batata može da bude isplativija od proizvodnje tradicionalnih kultura poput kukuruza i pšenice, ali zahteva i puno više vremena i pažnje, počevši od pripreme zemlje, rasada, sadnje, zaštite od korova, vađenja iz zemlje, skladištenja... - ističe naš sagovornik.

- Uz sve to jako su važni vremenski uslovi, jer je batat tropska biljka i ne podnosi niske temperature.

Batatu je za kvalitetan rast i razvoj potrebno tri do pet meseci bez mraza i niskih temperatura. U Institutu za povrtarstvo Smederevska Palanka objašnjavaju nam da su neophodne dnevne temperature u intervalu od 21 do 25°C, dok minimalne temperature u toku noći ne smeju biti niže od 12°C. Ukoliko u toku uzgoja slatkog krompira dođe do porasta temperature iznad 30°C ili ukoliko se na duži vremenski period temperatura spusti ispod 15°C dolazi do usporavanja porasta, a na kraju i do smanjenja ukupnog prinosa useva. Biljke slatkog krompira na temperaturi ispod 10°C propadaju.

Za proizvodnju ove kulture odgovaraju lakša, ocedna zemljišta. Višak vode u zemlji dovodi do propadanja korena, pa je optimalna pH vrednost zemljišta za slatki krompir između 5,5 i 6,5 (kiselo zemljište).

Sadnja batata se kod nas odvija isključivo iz rasada i to kada prođe opasnost od mrazeva, tokom maja meseca, pa čak i u junu jer batat dostigne zadovoljavajuću težinu korena već nakon 90 dana. Proizvođači ističu da je bitno da se sadnice dobro zaliju, a da potom zalivanje više nije potrebno, osim u slučaju ekstremne suše. Preporučuje se i da se pre sadnje zemlja dobro isfrezuje te digne na gredice i razvuče crna plastična folija koja onemogućuje rast korova, a ujedno zadržava potrebnu količinu vlage i povećava temperaturu koju biljka jako voli. Razmak između redova trebalo bi da bude 120 cm, a u redu biljka od biljke 30-40 cm. Vađenje se obavlja krajem septembra i u oktobru.

- Ulaganja su slična onima u proizvodnji običnog krompira, a uz upotrebu pune agrotehnike (obrada, prihrana, navodnjavanje, mere nege) prinos slatkog krompira može da bude do 25 tona po hektaru, u zavisnosti od načina gajenja – kažu u Institutu.

Uobičajena dužina batata za tržište je 15-20 cm, a preporučena masa od 150 do 400 grama. Težina ploda međutim može dostići i 5 kg. Za sada se slatki krompir ne izvozi iz Srbije, dok ga najviše uvozimo iz Hrvatske.

Peršić kaže da batat postaje sve popularniji među potrošačima, jer ljudi postaju svesni koliko je on zdrav i koristan u prehrani dece i odraslih. Izuzetno je lekovit, bez masti i holesterola. U svojih 100 grama sadrži 129 kalorija, 29 grama ugljenih hidrata, 1 gram proteina, a zbog mnoštva minerala (magnezijum, kalcijum, gvožđe i kalijum), kao i vitamina (C,E,A,B) snabdeva telo važnim antioksidansima.

Cena batata u maloprodajnim radnjama kreće se od 200 do 450 dinara za kilogram.

Ivana Bezarević