Korporacije u Srbiji malo ulažu u startapove - I dobroj ideji treba novčani podsticaj

Dok u razvijenim ekosistemima, poput SAD, Izraela ili skandinavskih zemalja, tradicionalne kompanije aktivno ulažu u startapove, u Srbiji je taj odnos uglavnom sveden na sponzorstva takmičenja ili protokolarne konferencije, umesto pravih investicija i strateških partnerstava.

Nedostatak korporativnog kapitala stvara takozvanu "dolinu smrti" u ranim i srednjim fazama razvoja domaćih startapova, a njegov ulazak doneo bi sistemske promene.

U Srbiji postoji izvestan novac za same početke, kao što su grantovi Fonda za inovacionu delatnost i poslovni anđeli, i za jako zrele faze – poput međunarodnih VC fondova, ali nedostaje domaći privatni kapital za rast u međufazi.


Sa druge strane, spajanje sa agilnim startapovima donelo bi tradicionalnim industrijama u Srbiji, koje kaskaju za digitalizacijom, konkurentnost u međunarodnim okvirima.

- Mi ovde još nemamo privatni sektor koji hoće da ulaže u startap ekosistem. Super je da država pravi ambijent i da postoje neki programi podrške Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, i oni jesu namenjeni za tu inicijalnu fazu. Ali, dok god imamo samo inicijalnu fazu, ne možemo da mrdnemo dalje. Imamo 40 velikih korporacija i nijedna realno ne radi sa startap ekosistemom - kaže za Biznis.rs direktor SEE UP akceleratora Dušan Obradović.

Osim pojedinačnih, romantičnih iskoraka, još nemamo tu podršku u vidu davanja kapaciteta, kontakata, znanja i resursa od domaćeg privatnog sektora, ukazuje on navodeći da je glavni razlog za to što su kompanije ovde i dalje okupirane sopstvenim poslovanjem.

- Kompanije imaju svoje muke. Kada se bavite rizičnim kapitalom znači da za to imate želje, novca, volje i spremni ste za igranje i rizik, i iz njega će izaći i velika nagrada. U ovom trenutku mislim da su se svi stegli zbog raznih izazova u poslovnom okruženju. A i nekretnine su i dalje osnovno merilo za sklanjanje viška kapitala - kaže Obradović.



Velika prednost za početničke kompanije je to što sa korporacijom iza sebe mogu da priušte da čekaju rezultate duže nego klasični VC fondovi koji traže brzi povrat investicije unutar pet do sedam godina.

Obradović nije baš optimista u smislu brzog aktiviranja domaćeg privatnog kapitala i očekuje da se domaći startap ekosistem neće mnogo promeniti u narednih pet do deset godina.

- Imamo pojedine izlete s vremena na vreme, ali nešto strateški se neće brzo menjati. Proći će još dosta vremena dok ovde ne bude ambijent takav da postoji jasan put u ekosistemu. To znači da ako je startap dobar nema šanse da ne prođe kroz sve moguće vrste podrške i domaće privrede i stranih korporacija, međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i sopstvene države - smatra on.




Poznavaoci prilika smatraju da je za ulazak domaćih kompanija u startapove neophodna dodatna edukacija vlasnika i top menadžmenta, poreske olakšice koje bi im država po tom osnovu ponudila, ali i insistiranje na upoznavanju sa dobrim primerima iz prakse gde je takva saradnja dovela do uspešnih projekata.

Obradović smatra da je rad na novoj Strategiji razvoja startap ekosistema koji je u toku dobra prilika da se stvore uslovi da domaće privatne kompanije daju veći doprinos u razvoju početničkih kompanija.

Strategija razvoja startap ekosistema

SSEE UP akcelerator

Dušan Obradović

startap

kompanije

investicije