Domaćim startapovima neophodna veza sa velikim kompanijama i investitorima - Nemačko-srpska privredna komora nudi pomoć

Startap kompanije u Srbiji su u ranom stadijumu razvoja i sve je više interesovanja za osnivanje takvih firmi, ali ono što im nedostaje jeste veza sa vellikim kompanijama i investitorima i u tome im može pomoći Nemačko-srpska privredna komora (AHK), ali i slična udruženja, čulo se na predstavljanju istraživanja o startap sceni u Srbiji.

Autor studije Christoph Berndt (Krištof Bernt) istakao je da kako bi se ta veza stvorila bilo je nepohodno najpre upoznati ekosistem i otuda ideja za ovu studiju.

- U Srbiji postoji oko 200 startap kompanija, a većina njih je je mlada, odnosno osnovane su pre manje od dve godine. Takođe dve trećine ih je u ranom stadijumu razvoja, imaju ideju i razvili su prototip i sada je potrebno da krenu u dalji razvoj - rekao je Berndt i dodao da je većina kompanija orijentisana B2B.

Najviše startap kompanija u Srbiji je iz IT sektora, pre svega iz razvoja softvera - igrica ili blokčejn tehnologije. Takođe, veliki broj orijentisan je i na energetiku i ekologiju što, kako navodi autor istraživanja, nije iznenađujuće s obzirom na to da su u fokusu svetske javnosti zaštita životne sredine, oslanjanje na obnovljive izvore energije i pametni gradovi.

- Često se misli da startapovima treba samo novac, što nije tačno. Veće kompanije, sa više iskustva, mogu da budu neka vrsta mentora za mlađe kompanije, da im pomognu da razviju svoje ideje. Većina tih mlađih kompanija ne vidi samo lokalno tržište kao svoje već, još pre, međunarodno, a velike kompanije imaju pristup njemu. Srbija ima dobre inženjere i mlade koji žele da što pre primene stečeno znanje. Razvoj startapova usporava nedostatak znanja o problemima privrede, kao i nedostatak znanja o velikim inostranim tržištima i to je upravo onaj segment u kojem velike kompanije mogu da pomognu - rekao je Berndt.

Izvršni direktor ICT Hub-a, koji okuplja startap kompanije, Kosta Andrić, istakao je da Srbija ulazi u drugu fazu u razvoju startapa.

- Domaće kompnije ulaze u sledeću fazu koja je i najteža, jer u naredih pet godina treba da razvijemo svoje specifičnosti, kako Srbija ne bi bila samo zemlja jeftine radne snage. Za ICT Hub je ključno pitanje kako da Srbija postane spečifična u nekoj oblasti - rekao je Andrić.

Predsednik Nemačko-srpske privredne komore (AHK) i generalni direktor Hemofarma Ronald Seeliger, ocenio je danas da u Srbiji postoji ogroman potencijal za početak poslovanja i da ga treba iskoristiti.

Međutim, kako je rekao, od mladih kompanija čuo je da im se to što dolaze sa Balkana, iz Srbije, negde smatra za lošu osobinu i da ih "gledaju kao drugorazredne kompanije", što po njegovoj oceni ne treba da se dešava. On im je poručio da imaju više samopouzdanja i da budu ponosni na to odakle dolaze i kreću u posao.

On je rekao da Privredna komora uglavom sarađuje sa velikim kompanijama koje posluju i na globalnom nivou, ali da postoji mnogo prilika za saradnju i sinergiju sa startap kompanijama, jer velike kompanije dobro poznaju takvo tržište dok manje mogu mnogo brže da reaguju i rešavaju neke probleme.

Govoreći o privrednom ambijentu u Srbiji, on je podsetio da je potrebno manje birokratije i ukazao na važnost vladavine prava i pravila poslovanja.

Prema rečima direktora AHK Srbije Martina Knappa (Knap) Nemačka privredna komora organizuje povezivanje nemačkih kompanija i mladih preduzeća iz Srbije koja imaju mogućnost da koriste njihove mreže, ne samo u Nemačkoj već i na globalnom novou.

- Vidimo razvoj mladih kompanija u Srbiji, nema ih tako mnogo kao u Berlinu, ali ih ima i oni funkcionišu i rade - rekao je Knapp.